„Moj bog ima plave oči,
Moj bog je protiv kraljeva noći.
Da letim, ko drugi tražim pravo,
Sklopiću ruke i misliti plavo.“*
I
Nakon neuspešne redovne sednice Skupštine advokatske komore Beograda, koja je krajem prethodne godine neslavno propala zbog drastičnog nedostatka kvoruma, advokate Beograda sredinom tekućeg meseca čeka novi pokušaj rada najvišeg organa Komore Beograda. (Novo)zakazani događaj advokati Beograda očekuju u depresivnoj atmosferi, upadljivo nezainteresovani i intimno distancirani za bilo koji oblik angažmana ili učešća u radu Skupštine.
Advokatski bojkot sopstvene Skupštine nije bio premijerno izveden, naprotiv, kvorumska kriza se dešavala i ranije. Ipak, za razliku od pojedinih sličnih situacija iz prethodnih godina, čini se da pasivnost advokata Beograda ne potiče primarno iz razloga nebrige i nemarnosti članova prema svojim institucijama, već iz razloga duboke razočaranosti advokata zbog ignorisanja sistemskih advokatskih problema od strane advokatskih institucija, koji problemi se odnose na zakone, primenu zakona, pravosuđe, uslove rada advokata, kao i društveni i materijalni položaj advokata.
Posle teških epidemijskih godina, na koje se nadovezala ratna, izdržavši u međuvremenu advokatske izbore i prateću nefer unutarkomorsku kampanju (koja je obuhvatala i nečasne radnje nesvojstvene advokatima i advokatskoj profesiji), advokati Beograda su, izgleda, za prvu sednicu Skupštine zakazanu od strane novoizabranih članova organa imali mnogo veća očekivanja – posebno imajući u vidu da je rukovodstvo Komore Beograd u proteklih nekoliko meseci preduzelo određene radnje radi zaštite najboljeg interesa advokata Beograda i prava i pravde.
Naime, najavljeni dnevni red očigledno i opravdano nije zadovoljio advokate Beograda, svakodnevno pritisnute mnogobrojnim pravosudnim i ostalim profesionalnim strahotama. Naučeni na unutarkomorske ratove, advokati Beograda su, čini se, iskusno prepoznali da se najavljeni dnevni red, u svojoj suštini i u odnosu na svoj cilj, iznova bavi isključivo finansijskim i kadrovskim pitanjima, funkcionerskim raspoređivanjima, postizbornim i predizbornim kadrovskim premeštanjima i nameštanjima. Najavljeni dnevni red, uprkos dramatičnim predizbornim obećanjima, formalno ostavlja potpuno nevidljivim ne samo objektivno nepovoljno stanje u društvu koje se, u najširem smislu, odnosi na vladavinu prava i zaštitu prava i sloboda građana (čije praćenje radi unapređenja je statutarna dužnost Skupštine Advokatske komore Beograda) već i sva pitanja koja su od interesa za advokate i advokaturu. Iako svaki član Skupštine ima pravo da, na samoj sednici, predloži dopunu dnevnog reda (što je uobičajeni argument članova organa na kritike povodom dnevnog reda), visoki organi Komore (kao što su Predsednik i Upravni odbor) ne mogu podrazumevano očekivati od advokata pojedinaca bilo koje nužne inicijative jer su, na osnovu Statuta, navedeni organi dužni da Skupštini komore adekvatno obezbede mogućnost da radi svoj posao, a koji posao prevashodno obuhvata razmatranje opšteg stanja u advokaturi i pravnom i pravosudnom sistemu.
Istine radi, pokušaji formalizacije redovnih sednica Skupštine Advokatske komore Beograd (koja bi, u „idealnoj“ postavci stvari, posmatrano iz perspektive izvršnog rukovodstva Komore, trebalo samo ćutke da potvrđuje predočene finansijske i ostale izveštaje ili, po potrebi, rutinski smenjuje kadrove) nisu izum aktuelne komorske vlasti, naprotiv, najmanje deceniju unazad se advokati Beograda bore za suštinsku i svrsishodnu aktivizaciju svog najvišeg organa. Međutim, za razliku od prethodnih godina, rukovodstvo Komore je u dosadašnjem (jednogodišnjem) trajanju mandata samoinicijativno donelo određene sistemske, kontroverzne, odluke koje su izazvale uznemirenje advokatske javnosti jer su prouzrokovale ozbiljan i štetan poremećaj odnosa Advokatske komore Beograda sa: Advokatskom komorom Srbije; kandidatima za upis u Imenik advokata; kao i sa diplomcima privatnih fakulteta – a koje odluke, krajnje neopravdano, nisu uvrštene kao važne teme o kojima bi se izjasnila i Skupština advokata, u vidu preporuke ili zaključka.
II
Potrebno je istaći da nastali jaz između Skupštine advokata Beograda i ostalih organa Komore nije izazvan isključivo poremećenim društvenopolitičkim odnosima, defetističkim trendovima, profesionalnim problemima, pa ni (ne)delovanjem rukovodstva – već je prevashodno posledica dubokih podela i zavada unutar advokature Beograda, koje su stvarane, podsticane i negovane ne samo od strane advokatske (i ostale) vlasti već i od strane advokatske (i ostale) opozicije. Postepeno preuzimajući logiku i manir političkih stranaka (iako se ni pravno ni faktički ne može izjednačiti sistem samostalne i nezavisne strukovne organizacije sa republičkim ili gradskim), pojedini advokatski „predvodnici“ (koji valjda pretenduju da budu adekvatna paralela političkim liderima) su, radi ostvarivanja unutarkomorskog političkog cilja, zloupotrebama važnih i osetljivih advokatskih pitanja, makijavelistički se služeći svim dostupnim sredstvima (plasiranjem falsifikata, poluistina, intriga i spletki), javno ili, pak, tajno, unižavali kako institucije advokature, tako i samu advokatsku profesiju. Tako je u poslednjoj izbornoj kampanji započet u advokaturi nezapamćeni trend paušalnog vređanja, u kome su od strane glasnih pojedinaca svi predstavnici advokature (članovi organa) označavani kao navodno nečisti, preciznije nemirisni – „braon“ – ; kandidati za buduće predstavnike advokature isticani kao navodno etički i na sve druge načine neuprljani – „beli“ -; dok su advokati (birači) u najboljem slučaju predstavljani kao „narod“, pežorativnom upotrebom tog pojma koji je u prenešenom značenju trebalo da predstavi neosvešćenu, neznalačku masu. U takvom lažnom, nemogućem i sramno predstavljenom poretku stvari, gde je advokatsko rukovodstvo zbog samog položaja tobože prljavo, advokatska opozicija iz istih razloga neka moralna policija, a advokati budalasta i naivna raja – voda je postala mutna i otrovna u toj meri da se jedan po jedan advokat, koji drži do sebe i svog ugleda, povlačio korak unazad.
Nedugo potom, nastupila je oktroisana podela advokata na „masovničare“ i one druge, na „banderaše“ i „paušalce“, odnosno, na „advokatski narod“ sa jedne (tobože pravedničke) strane i „advokatsku elitu“, sa druge (tobože privilegovane) strane. Jasno bi bilo i potpunom nepoznavaocu advokatske profesije i advokatskih prilika da se posao advokata (pružanje pravne pomoći fizičkim i pravnim licima) ne može tako zbirno i strogo podeliti i da u domaćem društvu samo pojedinci mogu istaći da su se njihove kancelarije u celokupnom postojanju bavile isključivo jednom granom prava ili jednom vrstom pravne pomoći (što se, uzgred, od strane starih majstora advokatskog zanata ni ne preporučuje) te da su takve neprirodne podele advokatima pažljivo nametnute i brižno čuvane.
Kako to obično biva, na talasu navedenih negativnih fenomena, razvili su se i prateći destruktivni fenomeni u advokatskoj komunikaciji, koje karakteriše značajno snižen nivo kolegijalnih odnosa uz povećani stepen međusobnih verbalnih napada i lažnih optuživanja, pretpostavljeno u cilju gušenja slobodne advokatske misli i reči. Takođe, primetan je rast mizoginih i šovinističkih upadica i insinuacija, čak i otvoreno upućenih komentara ili uvreda, do skoro potpuno stranih advokatima i advokaturi.
III
Iz goreiznetih razloga, imajući u vidu i društvenopolitičke i geopolitičke globalne promene, kao i objektivno nesrećna i tenziona vremena, čini se da su advokati Beograda na prekretnici na kojoj bi trebalo hrabro da krenu putem kojim se redje ide: putem zaustavljanja decenijskih mučnih, nejasnih i jalovih sukoba na relacijama advokati, advokatske komore, sudstvo, pravosudje; putem otpora nametanju nepotrebnih i kontraproduktivnih unutaradvokatskih i komorskih podela i otpora pokušajima slabljenja advokatskih institucija; i, najvažnije, prepoznavanjem i brzim rešavanjem baznih advokatskih (izvankomorskih) problema. Advokati Beograda bi, u godini koja sledi, trebalo odlučno da stanu u zaštitu advokatske profesije i etike, prava i pravde, i konačno, sopstvenih kancelarija, na način što će da pronadju tačke interesnog vezivanja svih advokata i advokatskih komora, koje tačke će prozvati neprikosnovenim i zaštićenim, i koje će u zajedničkom cilju okupiti sve zavadjene, distancirane i nezainteresovane advokate, kao i otuđene organe. Advokati Beograda će ubrzo, čini se, morati da prestanu nemo da posmatraju kako joj kraljevi noći kroje kapu spektrom mračnih boja i da konačno krenu u potragu za srećom.
Advokat Nevena Fürst, Beograd
*Muzika: Sanja Ilić; Tekst: Irfan Mensur; JDP Plava ptica