ISTAKNUTI PRAVNICI?
Vlada Srbije usvojila je „ nacrt izmjena Ustava u oblasti pravosuđa”.
Već iz samog naziva tog dokumenta se vidi da radove izvodi ista ruka, koja je, prije nekoliko godina, mijenjala crnogorski ustav, takođe “u oblasti pravosuđa” pa je već sad moguće napraviti mnoge paralele ali, za ovu priliku, samo o pojmu “istaknuti pravnik”.
Istaknuti pravnik je ključno mjesto ustavnih promjena, koje bi trebalo da teže ostvarenju ideje o nezavisnosti pravosuđa. Oni bi trebali da budu temelj koji drži čitavu konstrukciju izmjena ustava u oblasti pravosuđa.
Zato je interesantno uporediti srpsko i crnogorsko rješenje upravo u odnosu na to suštinsko očekivanje.
U Crnoj Gori primijenjeno je jednostavno rješenje: pojmove „istaknuti“ i „ugledni“ pravnik ostavili smo, u skladu sa našom bogatom pravničkom tradicijom, potpuno nedefinisane. Nije da i ovdje poneko nije postavljao pitanja o sadržaju i definiciji pojma i kako prepoznati uglednog pravnika, gdje se vodi registar uglednih pravnika i slično, ali naši najugledniji pravnici, u saradnji sa evropskim venecijanskim najuglednijim pravnicima su zaključili da to nije potrebno.
Kao i u Crnoj Gori, u Visoki savet sudstva , prema nacrtu izmjena Ustava RS, biće birani takođe “istaknuti pravnici”, stim što je u Srbiji taj pojam, kako kažu iz Vlade, na zahtjev stručne javnosti, definisan a evo kako: “kао isтакnuтi prаvнiк sматrа sе diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, koji ima najmanje deset godina radnog iskustva u pravnoj oblasti iz nadležnosti visokog saveta sudstva, koji se dokazao stručnim radom i uživa lični ugled“.
Obavezan pravosudni ispit je, kao kriterijum, jasan uslov ali da li je potreban i kome je posebno pitanje. Ovaj uslov svakako eliminiše mnoge, tako da, recimo, ni profesori prava ili akademici neće moći da konkurišu.
Drugi uslov: da mora imati deset godina radnog iskustva u pravnoj oblasti iz nadležnosti Visokog saveta sudstva, eliminiše iz konkurencije i najveći dio onih sa pravosudnim ispitom. Kad pogledamo kako su, istim nacrtom izmjena Ustava, utvrđene nadležnosti Visokog saveta pitamo se koji je to pravnik i na kojim poslovima mogao steći iskustvo koje se traži. Advokati, sudije, drugi pravnici, … teško da neko ispunjava uslove. Iako se traži iskustvo u „pravnoj oblasti“ iz nadležnosti saveta, što bi trebalo da dozvoli neku širinu prilikom tumačenja, ova odredba o radnom iskustvu djeluje previše rigidno. Bude li se primjenjivala kako glasi, jedini pravnici koji bi sigurno mogli ispuniti kriterijum bili bi oni, koji su već bili članovi Visokog saveta.
Sledeća dva kriterijuma: da su se dokazali stručnim radom i da uživaju lični ugled, toliko su jasni i precizni da ih s jednakim pravom ispunjava svako. Definisanje jednog pojma sa druga dva takođe neodređena teško da može biti od neke pomoći.
Tako, izgleda da će, i pored ovog pokušaja definisanja, pojam istaknuti pravnik ostati neodređen, jednako kao u Crnoj Gori.
A to što je ključni pojam nedefinisan i što ga, u stvari, definisati nije ni moguće, ustavne reforme u oblasti pravosuđa, i u Crnoj Gori i u Srbiji, čini neozbiljnim.
Koncept zasnovan na tako neodređenom pojmu ne može donijeti nikakav napredak, što se u Crnoj Gori već pokazalo a pokazaće se uskoro i u Srbiji.
Članove pravosudnih savjeta na kraju će birati političari, na kraju će njihova podignuta ruka ostati jedini kriterijum. A baš je potreba da se pravosuđe oslobodi političkog pritiska, navodno, bila razlog za sve ove reforme.
Kao neko ko pravosuđe, kakvo je i sada, smatra boljom granom vlasti od obije preostale, mislimo da u svim ovim „reformama“ može da se prepozna politička “crna ruka”. Političari iz zakonodavne i izvršne vlasti, zajedno sa venecijanskim, obožavaju da reformišu pravosuđe, čime sebe aboliraju a svu krivicu za katastrofalno stanje u oblasti vladavine prava prebacuju na sudije i tužioce. Osim u tu svrhu, sve ove reforme, uključujući i česte izmjene procesnih zakona, kao i sve gore materijalno pravo, služe i za dodatno urušavanje pravosuđa a to onda produkuje potrebu za novim reformama i tako, mandat po mandat….. u beskonačnost.
Suštinski je važno da u sastav sudskih i tužilačkih savjeta, kad smo se već odlučili za taj model, uđu slobodni profesionalci, koji vide u čemu je problem i koji su u stanju da svojim primjerom ohrabre nosioce pravosudnih funkcija, oslobode ih pritiska političara i zaštite ih od uticaja bilo koje vrste. Pojam “istaknuti pravnik”, ni definisan, kao u Srbiji, ni nedefinisan, kao u Crnoj Gori, ni čitav postupak izbora, tri petine i ostalo, neće spriječiti da se konačan izbor tih istaknutih obavi kroz klasičnu političku trgovinu, mi za vašu trojicu, vi za našeg jednog i još jednog u neki upravni odbor i slično… kao što se, na kraju, desilo i u Crnoj Gori.
Da se stvarno želi neka pozitivna promjena, prvo što bi se, po našem mišljenju, trebalo uraditi je da se primijene ustavne norme, koje i u Crnoj Gori i u Srbiji, gotovo identično, propisuju da sudije, Ustavnog suda, sudije, tužioci…. ne mogu biti članovi političkih partija. Te norme ne primjenjuju se u smislu da za sudije ne mogu biti izabrani članovi političkih partija nego naopako, izaberu člana partije pa on podne ostavku i tako zadovolje formu a zaobiđu suštinu.
Tako se ta potencijalno korisna ustavna zabrana izvitoperila u svoju suprotnost i zato predlažemo da joj se hitno daju funkcija i tumačenje prema društvenoj potrebi.
Ne bi to bilo nikakvo čudotvorno rješenje ali bilo bi lijepo, više onako, kao test za Skupštinu i Vladu, odnosno političare predložiti sledeće: Promijeniti odredbe iz člana 55 Ustava Republike Srbije i člana 54 Ustava Crne Gore tako da glase: Za sudije Ustavnog suda, sudije, tužioce i članove sudskog i tužilačkog savjeta….. ne mogu biti izabrana lica koja su, u zadnjih 10 godina, bila članovi političkih partija.
Neka jednom počne da se razmišlja drukčije, neka šansu dobiju oni koji žele da budu profesionalci i koji ne žele da se bave politikom, dok ih još ima a manje je važno da li imaju pravosudni ispit i iskustvo u nečemu.
AUDITORIUM
Zalosna je apsurdna i nerazumna napomena autora prema kojoj advokati ne mogu biti tretirani kao “istaknuti pravnici”.Ovo je svakako uvredljivo za advokate u C.G. ali je to problem njihovog odnosa sa autorom takve ” misli”. Sto se tice advokature R.S. takva ocena autora iz C.G. je ordinarna glupost. Bar 7.ooo /sedam hiljada/ advokata u RS. ispunjava sve formalne uslove za clanstvo u VST i DVT stim da od tog velikog broja advokata bar 5%. ili 350 advokata moze pretendovati osnovano strucno iskustveno i moralno da pre nego bilo ko drugi imaju kvalitete za ucesce u VST i DVT. Ako to neko ne shvata onda je to samo njegov problem, a ne problem ovakvog stava. Bezbroj je bitnih cinjenica u orilog ovom.misljenju. Zacudjuje me da ovakva paskvila zauzima prostor na sajtu advokature u Srbiji.
Ja se u svemu slažem sa Vama kolega i ispravljam Vas da advokata u Srbiji ima preko 12.000 . Po predloženim izmenama Ustava, advokati neće moći da konkurišu ni za tužioce, ni za sudije, a ispunjavaju sve uslove i što se tiče strućnog iskustva i što se tiče pravnog znanja. Po sadašnjem Ustavu, AKS ima jednog člana u VSS, a advokati ispunjavaju sve uslove da konkurišu i budu birani na sudijska i tužilačka mesta. Meni je jako čudno da advokatura ne pokreće to pitanje, već se solidariše sa sudijskim saradnicima i tužilačkim pomoćnicima ( koji nisu samostalni u radu,već obavljaju posao pod mentorstvom sudije) što možda neće ubuduće moći birani za sudije i zamenike tužilaca i sa profesorima PF što možda neće ispunjavati kriterijume da ih neko smatra “pravnim stručnjacima”. Advokati su dovoljno stručni , kvalifikovani i SAMOSTALNI pravni stručnjaci da budu birani i za sudije i za tužioce ( kao što je to slučaj u većini demokratskih zemalja) i za članove VSS i DVT. Krajnje je vreme da advokatura i u Srbiji i u CG to javno kaže i založi se prvenstveno sama za sebe i za svoje dostojanstvo.
Kolega Mugoša je veoma lepo objasnio da će kaučuk-pojmovi i kvazipravni standardi koje definicija izraza “istaknuti pravnik” unosi u naš Ustav omogućiti onima koji će, postupajući po tim pseudokriterijumima, da određuju koji će to “istaknuti pravnici” da uđu u sastav VSS, da to čine lako i ne kršeći propise (kao da bi im odsustvo bilo kakvih normi išta smetalo), jer su uslovi tako široko i labavo postavljeni, a traljavo opisani, da ih je moguće tumačiti svakojako.
Pa da bi tako npr. uslov da kandidat ima 10 godina na poslovima iz nadležnosti VSS mogao da bude eliminacioni za sve one koji nisu biili članovi VSS barem tih 10 godina, jer ko od nas u svojoj advokatskoj praksi obavlja poslove iz nadležnosti VSS. Ovo se, naravno, u praksi neće desiti, zato što će Narodna skupština da u VSS izabere “svoje ljude” i iz redova onih koji nisu bili prethodno članovi VSS, dakle koji ispunjavaju taj uslov na neki drugojačiji način, čime teorijski (ali samo teorijski) otvaraju vrata i hiljadama istih takvih potencijalnih kandidata, koji, pak, u stvarnosti nemaju nikakve šanse, pa će izbor biti svejedno učinjen po nekim drugim, nevidljivim kriterijumima. Zaključak kolege Mugoše je da je svejedno da li će termin “istaknuti pravnik” biti određen onako kako će to da bude srpskim Ustavom ili nikako, ali se može nazreti njegov stav da je to stvar koju treba učiniti valjano, kao branu samovolji političara.
Nedavno sam radio Affidavit of Law za potrebe jednog postupka pred sudom u Hong Kongu, pa sam proverio da li po njihovom pravu ispunjavam uslove za tu rabotu. Evo kako su oni to postavili:
“The affidavit should be made by an expert of the law of that country or place, usually a practicing lawyer with not less than 5 years of post qualification experience (see r. 18) and that the office of Consul is not of itself regarded as a qualification enabling the holder to speak to the law of his country (T & C, para 12/27).
Dakle, ništa spektakularno specificirano, “pravni ekspert” je opisan exempli gratia, a po sredi je common law, englesko kolonijallno pravo čuveno po svojoj minucioznoj pravnoj tehnici. Ostavljeno je sudu da u svakom konkretnom slučaju odluči da li je affidavit sastavio ekspert ili neki bezveznjak (jer je obaveza sastavljača da na kraju teksta navede svoje reference).
Moj zaključak bi, zato, bio da 1) nije neophodno postavljati ekstremno precizne definicije, ukoliko normu primenjuju normalni ljudi u normalnoj zemlji i 2) komletan pravosudni sistem u Srbiji, što u sebe uključuje i notarijat, advokaturu, pravobranilaštva i izvršitelje je do sada dao toliko loše rezultate, da je ovo sa Ustavom i Kosovom bila zgodna prilika da se stvar iz korena preuredi, umesto što se tzv. stručna javnost iščuđava nad izborom šminke za tog mrtvaca. Ovo su, zapravo, bili zaključci. 😉