PISMO MAJCI ADVOKATURI

ПИСМО МАЈЦИ АДВОКАТУРИ

Поштоване колегинице и колеге,

осетио сам потребу да, пре дана 12.05.2018. године и Скупштине АКБ, пре него ико зна какав ће одзив бити, поделим са колегама нешто што ми је на души. Претпостављам да ћу бити и досадан и патетичан, па ко то не воли нека одмах обрише овај мој меил или ме „блокира“ и тако спречи моје даље досађивање. За случај да нико и не прочита шта имам да кажем неће то нашкодити адвокатури, а биће можда корисно мом психијатру кога вешто избегавам годинама.

Ако је „Адвокатура“ наша мајка, онда смо МИ већином јако некоректна и дрска деца. Нормално дете ће увек стати у заштиту своје мајке, а оно што ми сами радимо својој мајци и што дозвољавамо да јој се дешава је страшно.

Једно дете нешто ради и труди се и то би могло и оно друго па да се бар такмниче ко ће више и ко боље помоћи својој мајци Адвокатури, али неће и бави се само свађом и споровима. Све што је урадило ово прво дете је могао да уради било ко и ту нису била ангажована новчана средства коморе (меилови базама прописа, маилови и тел. контакт око погодности за лечење, меилови и дописи Комисија и УО по којима су неки поступали и олакшаки функционисање адвокатуре итд.). Шта би се тек десило када би оба та детета узела заједно и без свађе да раде да побољшају свој положај и заштите своју мајку Адвокатуру? Зар није свима јасно да је то добро и нужно да се деси? Докле свађе и расколи?

Уместо тога, замера се неким младим колегама што су хтели да дођу у Комисију за контролу законитости пружања правне помоћи АКБ коју водим, а она ради на добро свих нас и већ има резултате и елиминише једног по једног надриписара и сајтове са нашег тржишта итд. Зар бар око тих неких питања не можемо да се ујединимо и радимо заједно? Зар треба сво ово време само да седимо и чекамо шта ће суд да одлучи за 3-4 године? Предложио сам јавно на вибер групама и колегама тј. УО 10.06. оснујте и ви слично тело, па да заједно радимо на томе, али страсти су толике да ме сви гледају као „издајника“? Довољно је да комуницирате са „супротном страном“ па да будете сматрани издајником, а ако још хоћете да „радите нешто“ са супротном страном онда сте се квалификовали и друге санкције итд.

Ја не покушавам да седим на две столице, ја одбијам да признам да две столице могу да постоје. Мора постојати једна тј. без дуплих органа и функционера па ко год да има већину нека води и АКБ. Да ли ћу из УО нешто предлагати или слати дописе са предлозима (као годинама пре ових избора) мени стварно није битно.

Све то посматрам као отужну стварност и као да једна мајка има два сина (13.05. и 10.06.) која су се посвађала, па су се толико замрзела и занела том битком између себе да се више не обазиру ни на мајчине сузе, ни на њену вриску, вапаје и колабирање. Таман када помислите ево престали су и прилазе мајци да јој помогну, они је ухвате за по руку и почну да је развлаче свако на своју страну. Мајка Адвокатура нема кога да позове да је спасе од овог породичног насиља јер то систем не предвиђа. Систем је у заблуди да је мајка Адвокатура сама способна да доведе своју кућу у ред, али не. Деца нису мала. Порасла и ојачала и доминирају над немоћном мајком. Једини који ову двојицу може довести у ред су друга деца мајке Адвокатуре која су пристојнија.

Ако је тежња и нормалан порив једне мајке, па макар она била и Адвокатура, да се њена деца слажу и напредују, онда би нас стварно требало бити срамота јер не чинимо довољно да нађемо компромисно решење и нашу мајку Адвокатуру заштитимо.
Отимање о њу и тврдња да је други син „ванбрачан“ и да њене некретнине јесу једног сина или другог није њена заштита, то је њено мрцварење и злостављање у тренутку када се мора наћи брзо решење и почети са усмеравањем енергије на стварне проблеме адвокатуре.

Пола ЕУ, Швајцарска и Канада имају систем „адвокат + нотар“ и колеге адвокати енормно зарађују, пола ЕУ и света има пензионе фондове адвоката и допунска осигурања адвоката, пола света има систем „бесплатне правне помоћи“ у коме адвокати јесу једини пружаоци те помоћи и само је питање ко ће пре да их ангажује и плаћа, али тамо сви адвокати раде да побољшају свој положај (почели смо и ми) само се неки од нас држе својих „ровова“ и мржње и коче померање на боље.

Као што знате, трудио сам се да дође до јединствених избора, али то се није десило. Ушли смо у „рововску борбу“ и судске поступке где од суда очекујемо да нам уреди односе? Заборављамо да каква год одлука суда да буде, неће испоштовати један велики број адвоката који су изашли на изборе и гласали (или 13.05. или 10.06.). Једино МИ адвокати ту можемо бити правичан арбитар и то на јединственим изборима, па како већина одлучи и то је права демократија.

Судски поступци ће трајати ко зна колико, а времена немамо и наравно да смо доживели да НВО подивљају и у судовима објављују плакате са порукама грађанима типа „шта ће вам адвокати, јавите се нама“. То је нормалан ток ствари јер МИ се бавимо свађама и не бавимо се собом и својим тржиштем у пуном капацитету, јер то није могуће док траје сукоб. Знате ли да је почела „медијација“ и у кривичним предметима? Јел то требао неко да Вам јави нпр. из АКБ или треба да сазнате из медија?

Завади па владај и заборави на мајку Адвокатуру се одавно на нама примењује, само што ми то нећемо да видимо?

Ја сам подржао идеју измене Статута у правцу да се било који будући председник и УО спутају и да буду лакше смењиви ако не поступају по налозима Скупштине АКБ и то је оно о чему смо сви који смо изборе тражили причали, јер се показало колико председник и УО могу да муче адвокате и одуговлаче изборе итд.

Наравно, док трају судски спорови, оваква измена Статута и предвиђени избори могу да делују као покушај да се нешто злоупотреби, да се заобиђе правда и дође до нових избора, врло могуће али не мора тако бити. Постоји начин да се утиче на ток ствари.

Свако ко сматра да измене Статута не треба сада усвојити (па тиме и нове изборе) има право и може доћи на Скупштину 12.05.2018. и гласати против тога, свако може доћи и изнети своје мишљење, свако може дати предлог за неку тачку дневног реда итд. Ја сам добио гаранције да ће ова скупштина бити демократска и да ће сваки адвокат на њој имати сва права тј. да се неће поновити оне срамне скупштине на којима смо шиканирани и које ће по злим речима и делима бити запамћене.

Није добро да нам се десе „нови“ одвојени избори тј. нови 13.05. или нови 10.06. и треба да нам се деси ЈЕДАН ТЕРМИН и јединствени и поштени избори и то је једино право решење.

Апелујем и на УО у коме сам (13.05.) и на УО од 10.06. да се седне и разговара. Разговарали су лидери светских сила у ратовима, па зар МИ колеге и адвокати то нисмо у стању? Избори које колега Тинтор планира за јесен могу бити ЈЕДИНСТВЕНИ, али само ако колеге од 10.06. одлуче да на њих дођу и да на њима учествују. Свако од нас треба да покуша да смири страсти и да се стави тачка на агонију. Лако се може доћи до решења и избора заједничке ИК, термина избора и исте листе. Уз мало добре воље сами можемо све решити.

Јавно апелујем на УО у коме сам члан (Тинторов тј. 13.05.) да први пружи руку помирења и званично и јавно позове на разговоре колеге тј. УО од 10.06. Нико разговоре неће тумачити као признање ових других, али разговарати треба и зар је то спорно andorrafarm.com? Реч писана и изговорена је оруђе адвоката? Искористимо га да дијалогом помогнемо мајци Адвокатури!

Времена нема и дозовимо се у памет. Преко Комисије за контролу законитости пружања правне помоћи АКБ покушавамо да се изборимо са пошасти надриписара, агенција, фотокопирница и још мало ће бити и штандова пред судовима који нас избацују из посла и замењују наш рад својим „пелцерима“ и „обрасцима“. НВО сектор је такође у офанзиви и може им се јер се још увек држимо пасивно.

Покушати је боље него не чинити ништа. Само један обичан допис „Хало огласима“ је био довољан да они пристану да укину рубрику „правне услуге“ где су се масовно рекламирали надриписари, агенције и доо који нису субјекти овлашћени за пружање правне помоћи. Шта ћемо постићи када пошаљемо 1000 таквих дописа? То је правац у коме треба да трошимо нашу енергију.
Само један меил и иницијатива адвоката је подстакла својевремено Кркобабића (Пошту) и власт да нам врати таксене маркице и олакша рад (да не чекамо да плаћамо таксе у редовима за копију записника). Дакле, није тако тешко нешто постићи ако нешто и радиш? Испали 100 стрела и једна ће погодити циљ!

То треба нашој мајци Адвокатури и свој њеној деци, да се боримо за себе и за њу, да побољшамо свој положај, да више никада немамо руководства која се баве само „јавним овлашћењима“, већ да се баве и побољшањем положаја и профита адвоката (адвокат + нотар = део тржишта овере и за нас или да једино ми и локална самоуправа пружамо БПП, а нека нас ангажује ко год пожели) итд.

Апелујем сестре и браћо да у што већем броју дођемо на нашу Скупштину и да већина покаже своје расположење. Сви ми смо дужни да се активирамо и изнесемо своја мишљења, јер ако већина неће да учествује и ћути онда ће увек нека „мањина“ одлучивати уместо те већине. Лично волим бар да кажем шта мислим, па макар био и усамљен у ставу и сигуран сам да сви МИ имамо на души да поделимо нешто са колегама или да бар заузмемо став о неким питањима. Ако није тако, онда се запитајмо ко нам је крив за све што се дешава?

Срце ми је на месту, а да ли ми мозак размишља исправно ни сам више нисам сигуран. Једино што знам је да време пролази и да свака врана слети на нашу њиву и послужи се и онда се поново врати по још, јер док се МИ ваљамо у блату њива нам је све мања и мања.

Хвала Вам на пажњи и срдачан колегијални поздрав,

Београд, 07.09.2017. Симић Б. Жељко, адвокат