ADVOKATURA – PLATONOVA SENKA
Advokatura postoji vekovima kao sui generis institucija u raznim pravnim poretcima počev od Rimske Imperije. U svojim krajnjim kencekvensama, ona je često čin milosrđa ili pak deo sistema moći. Krećući se između svojih antipoda advokatura dodiruje sve tačke morala i etike, dodiruje dušu pojedinca i društvenu svest.
Isti advokati zastupaju krvnike i oštećene, i ekonomsku silu i patnju, pravedne i nepravedne, i opet ostaju advokati.
Moje je duboko uverenje je da je advokatura, tako duboka i postojana, daleko iznad bilo kakvih kreatora Ustava, Zakona ili pak Uredbi. Advokatura po sebi mora biti DOGMA KOJA PRATI, prati sistem, zakon i ustave, ispravlja greške sistema ili greške pojedinaca.
Advokatura je Platonova senka pravnog sistema jedne države.
Mora postojati MERA učešća Srpske advokature u izmenama Ustava. To znači da se stvari ne smeju posmatrati bez budne pažnje, to znači da se mora biti uvek na izvoru informacija, to znači da se uvek mora imati MOĆ da se izbegne loše rešenje, ali da se ne nameće Dobro po nama.
Advokati imaju mač ali ne mač sa dve oštrice.
Zašto bi Advokaturi bili indikatori savesnosti Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i Udruženje stručnih saradnika sudova? To su naše kolege koje iz istog tanjira ručaju sa svojim nadređenima, pa „Ko bi dole, sutra je gore“. Mi samo treba da podržimo njihovu savesnost, hrabrost i dignitet, ali nikako da nam oni budu reperi odnosa prema Državi i vlasti.
Njima čast, al’ njima i vlast.
U ovom kontekstu Nevladine organizacije vidim kao vinske mušice neophodne za bilo kakav eksperiment, kratkog daha i besmislene u kontekstu celine poluga intelektualnog društva. Ja lično volim kada je advokatura na suprotnom stanovištu sa NVO, bilo kojom. Ni oni ne jedu iz istog tanjira kao mi, a ponekada moramo razmišljati na nivou primarnih potreba ( tih „tanjira“).
Posmatrajući trenutak pokretanja Inicijative za promenu Ustava, pažljivi posmatrač ne može a da ne primeti da se sve ovo čini ZBOG KOSOVA. „Unutrašnji dijalog o Kosovu“ (Ustav iz 2006-те, taj grozni trn u oku) se neumitno poklapa sa „Konsultacijama sa javnošću radi promene Ustava“.
Država je u strahu od apokalipse gubitka Kosova. Apokalipse uništenja istorijskih tekovina, mitova istorije i tradicije. Da li se tome pridaje mazohističko-epski značaj, ili je to već kolektivna opsesija, ili je zaista postulat kolektivnog identiteta, moćne tradicije i uzvišene istorije srpskog naroda. To ni jedna vlast nije znala odgonetnuti posle iredente 1980-te kada je „Vrag odneo šalu“.
Država je u teškoj muci jer je ucenjena. „Kada ginemo i tonemo u odricanje dela sebe, Kosova, u tom potonuću cela Nojeva barka mora biti Titanik. Na dnu mora će nam biti lakše zаjеdno.“
Od 1389-te godine KOSOVO je reka ponornica. Moćna, velika i snažna.
U reci ponornici niko ne plovi i niko ne tone na dno, jer dno je i gore i dole.
Advokatura nije izuzetak. Mi ne možemo izbeći apokalipsu ako je bude, kao što neće biti zaobiđene ni mnoge druge institucije identiteta našeg naroda.
Zato kolege koje predstavljaju AKS u ovoj delikatnoj dekadi, moraju da budu senka i savest svakom predlogu izmene Ustava jer predstavljaju INSTITUCIJU Advokature. To se ne može braniti ni ćutanjem ni kamenjem, već hrabro, odmereno, stručno i oprezno.
Neka nas KLIJENT naziva „partnerom“ ili kako želi, naše punomoćje se nalazi u članu 67. Ustava RS.