INSTITUCIJE I VLADAVINA PRAVA

Uvod – stubovi društva i stvarnost

Kada mi je kolegenica Nevena First predložila da napišem tekst povodom godišnjice sajta ”Okrugli sto advokata” koji bi bio posvećen stubovima društva, bio sam pod snažnim utiskom dogadjaja koji je potresao sve advokate, u inače stresnoj svakodnevnici koju živimo već nepodnošljivo dugo. To je ubistvo našeg kolege, advokata Dragoslava Miše Ognjanovića.

Advokat Ognjanović je ustreljen sa više hitaca na domak kućnog praga, kada se sa sinom u večernjim satima vraćao u stan u kome je živeo. Izdahnuo je na rukama svog sina, takodje, našeg kolege, advokatskog pripravnika, koji je tom prilikom lakše ranjen u ruku. A, sigurno teško, i nezaceljivo u dušu!

Na kakvim je stubovima društvo u kome se to desilo, prva je misao koja se nametnula kada sam saznao predlog kolegenice Nevene o čemu da pišemo povodom godišnjice Sajta.

Tako sam rado prihvatio predlog, zbog želje da podržim kolegeničin rad i velike napore da u beskraju interneta živi i ovaj prostor za slobodu reči advokata, a temu je nametnula, nažalost, jedna velika advokatska tragedija.

Ovaj tekst će, dakle, biti jedan skromni pokušaj da se sagleda značaj institucija, kao stubova civilizovanog društva, za vladavinu prava, na primeru tragične smrti advokata Dragoslava Miše Ognjanovića.

Od statistike do života i smrti

Ubistvo advokata Ognjanovića ima sva obeležja naručene, profesionalno izvršene, dakle organizovane likvidacije. Sa druge strane, on je streljan samo nekoliko sati nakon što se ministar policije na konferenciji za novinare pohvalio da je policija u predhodnih mesec dana preduzela ”niz mera i radnji prema bezbednosno interesantnim osobama”, pa u tom periodu nije izvršeno nijedno ubistvo kao posledica obračuna kriminalnih grupa, a ukupna stopa kriminala je smanjena za 19% u odnosu na predhodni mesec. Policija je iste večeri potvrdila vest o ubistvu advokata, i obavestila javnost da je pokrenuta akcija ”Vihor”, te da pripadnici MUP-a u saradnji sa nadležnim tužilaštvom ”preduzimaju sve neophodne mere i radnje kako bi ovaj slučaj bio što pre rešen, a počinilac krivičnog dela uhapšen”.

Sutradan, Predsednik Republike je obavestio javnost: ”Mislim da odredjene tragove imamo, imamo više tragova nego u slučaju ubistva kuma gospodina Bojovića, koje je za nas vrlo teško.”

Takodje sutradan, kolege advokati su otišli na mesto zločina, sa cvećem i svećama. Advokat Zora Dobričanin Nikodinović je sa tog mesta uputila apel kriminalnim klanovima ”da prestanu sa ubijanjem”.

Raspolućena i zavadjena advokatura je, ipak, uspela da se složi u zahtevu da odgovorni za ubistvo advokata Ognjanovića što pre budu pronadjeni i privedeni ”poznaniju prava” i u rešenosti da se na tom zahtevu prema nadležnim institucijama istraje.

Sve ostalo u stavovima organa advokatskih komora nije isto.

Jedan deo advokature se založio za političku odgovornost ministra resorno nadležnog za javnu bezbednost, ministra unutražnjih poslova, i zatražio njegovu ostavku ili smenu. U institucijama demokratskog društva odgovornost počinje od političke odgovornosti, da bi se uopšte mogle očekivati gradjanska i kaznena.

Drugi deo advokature smatrao je važnijim da advokati obustave rad, odnosno svoje istupanje u sudovima i organima uprave, koje je inače minimalno zbog letnjih ferija, i da zatraže formiranje posebne komisije koja bi pratila, ma šta to značilo, postupanje nadležnih institucija u svim slučajevima napada na advokate. Ta komisija je ubrzo i formirana, a u njen sastav su ušli predstavnici advokata, ministarstva pravde, policije i tužilaštva.

Usledili su medijski izveštaji o toku istrage, o detaljima otkrivenim u istrazi, o navodnim dokazima, ali i o ličnosti i životu pokojnika. Najpre, dok se pokojnik još nije ni ohladio, kako surovo kaže naš narod, pojedini poslanici javne reči su požurili da ga prikažu kao lošeg oca i supruga. Prosečnom čitaocu se zatim sugeriše da se njegov profesionalni rad možda preobrazio u učešće u aktivnostima njegovih branjenika, da je postao ”više” od njihovog advokata. Konačno, na scenu stupaju stručnjaci-analitičari koji nagadjanja pretvaraju u najneverovatnija naklapanja. Ovde pomenimo samo jedno, da istragu treba voditi ka bivšim branjenicima advokata Ognjanovića, jer je neki od njih, nezadovoljan odbranom, možda ubio svoga advokata po izlasku sa robije, a to znači da je bio besan onokoliko koliko može biti samo vrlo prevaren ili nasamaren čovek…

I ministarka pravde je dala svoj doprinos idejama kako da se konačno stane na put brutalnom nasilju prema advokatima. Ona je najavila da će država propisati novo krivično delo ”ubistvo advokata”. Smetnula je ministarka, izgleda, s uma da je ubistvo advokata i sada propisano kao ”teško ubistvo”, za koje je zaprećena kazna zatvora do 40 godina (član 114 stav 1 tačka 8) u vezi člana 112 stav 32 KZ).

Država, dakle, ne treba da propiše novo krivično delo, nego da otkrije izvršioce ovog ubistva, i da dokaže da je naš kolega, advokat Ognjanović ubijen ”u vezi sa poslovima” advokata, koje je obavljao i da izvršioce tog krivičnog dela kazni u skladu sa zakonom, dakle za teško ubistvo.

I tako za ubistvo svakog advokata, koje je izvršeno u vezi sa obavljanjem ”poslova od javnog značaja” – član 114 stav 1 tačka 8) KZ, u koje spadaju i poslovi pružanja ”pravne i stručne pomoći pred sudovima i drugim državnim organima” – člana 112 stav 32 KZ.

Tužilaštvo, institucija koje nema

Više od mesec dana posle zločina, profesionalac ne može, a da se ne seti člana 285 Zakonika o krivičnom postupku koji propisuje da javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, da može naložiti policiji da preduzima određene radnje radi otkrivanja krivičnih dela i pronalaženja osumnjičenih… i da ne primeti da se nadležni organ za rukovodjenje svim aktivnostima države na otkrivanju počinilaca zločina, dakle institucija, još uvek nije oglasio o ovom slučaju.

Rekli su po nešto ili koješa (kako ko) mnogi, kao što smo napred ukratko izložili, a samo onaj ko je nadležan za sve, nije rekao ništa.

Nedostatak institucionalnog delovanja potvrdjuje i pokušaj ustanovljavanja alternacije institucijama. To je i mešovita komisija za praćenje, ma šta to značilo, slučajeva nasilja prema advokatima. Na ovom mestu valja nagalsiti da ova gola činjenica, i ukazivanje na nju, nema za cilj da dovede u pitanje, niti dovodi u pitanje (!) dobre namere onih kolega advokata koji su se založili za obrazovanje jedne ovakve komisije ili uzeli učešče u njenom radu. U ničije dobre namere ne sumnjamo, već samo ukazujemo da se uprkos dobrim namerama u državi vladavine prava institucije ne mogu nadomestiti. Nikako. Njih ima ili nema. Zamena ne postoji. Jer, ako postoji zamena za institucije u društvu vladavine prava, onda to nije društvo vladavine prava.

Postojanje institucija podrazumeva njihovu formu, dakle ustanovljenost Ustavom i zakonom, i propisane nadležnosti, ali i njihovu sadržinu, a to je vršenje nadležnosti. Rad institucija u našem društvu, kao što je javno tužilaštvo bez svake sumnje, pa i u ovom slučaju, kao da otkriva da formu prati sadržina koja je zarobljena u nekakvim jakim kandžama. Te kandže su para-institucija, sa sadržinom bez forme, neustanovljene su Ustavom i zakonom i nemaju propisane nadležnsoti. Te kandže se kad-kad opuste i instiucija sa formom, kao kada davljenik dodje do malo vazduha, dodje do svoje sadržine, odnosno vršenja svojih nadležnosti, da bi se odmah zatim kandže ponovo stegle, i institucija ostaje bez daha, u samrtnom ropcu.

Vrednost društva bez sistema vrednosti

Društvo, pored propsianih (pravnih) pravila, živi i po nepisanim pravilima koja nastaju pod uticajem socioloških zakonitosti, a u koja spadaju (pored drugih) i moral i sistem vrednosti zasnovan na opšteprihvaćenim moralnim načelima.

Ubistvo je u pravnom smislu krivično delo, a sa aspekta morala i društvenog sistema vrednosti zločin koji u civilizovanom društvu nema opravdanja, i nema razumevanja.

U našem društvu kao da postoji neka inercija u opravdavnju i razumevanju zločina, kojoj je zamajac dat radi opravdavanja i razumevanja zločina tobože izvšrenih zarad opstanka i odbrane čitave naše nacije, uvodjenjem jednog svojevrsnog principa taliona u kolektivnu svet, koji je determinisao odnose naše sa drugim nacijama, nedavno vrlo neprijateljskim. Ta inercija nezaustavljivo se proširila i na zločine koji nemaju nikakve veze sa nacionalnim interesima, opstankom i odbranom nacije, odnosno na ”običan”, ”ulični” kriminal, pa i organizovani.

Tako se dešava da se javno mnjenje posle zločina anestezira da postane neosetljivo na zločin, da se u javnom mnjenju stvori razumevanje za zločin, pa i opravdanje zločina. Na taj način priprema se javno mnjenje i da prihvati eventualni neuspeh institucija nadležnih da počinioce zločina oktriju, optuže i kazne.

Svemu tome pogoduje odsustvo konzistentnog sistema društvenih vrednosti, koji proizilazi iz opšteprihvaćenih u društvu moralnih načela. Svemu tome pogoduje odsustvo ne samo pravne odgovornosti za delanje koje ima opšti značaj, već i odsustvo svake druge društvene odgovornosti, kao što su politička ili moralna. U društvu u kome ništa više nije sramota, lako je pripremiti javno mnjenje da toleriše neuspeh u otkrivanju i sankcionisanju zločinaca.

Zabrinutost je veća utoliko što se uočava povezanost organizovanog kriminala sa institucijama države, odnosno delotvorni uticaj organizovanog kriminala na institucije. Jer, kriivčna dela koja imaju obeležja organizovanog kriminala sa elementima brutalnog nasilja ostaju nerasvetljena i nekažnjena, uprkos nadmoći koju država ima nad svim drugim organizacijma u društvu! Ako se to poveže sa teško objašnjivim neodgovornim stvaranjem javnog mnjenja koje postaje neostljivo na zločine, u kome se za zločin nalazi razumevanje ili opravdanje, proizilazi sumnja da u savremenim okolnostima organizovani kriminal deluje mnogo šire da bi obezbedio vlastitu nekažnjivost.

Zaključak – poklekli stubovi društva

Stubovi civilizovanog, a to znači pravom (i ne samo pravom!) uredjenog društva, da bi u tom društvu postojala vladavina prava, su: 1) institucije koje su ustanovljene ustavom i zakonom, a vrše zakonom propisane nadležnosti, i 2) sistem društvenih vrednosti, utemeljen na moralnim načelima, koja su u društvu opšteprihvaćena.

Institucije se ne mogu zameniti kvazi ili ad hoc formama, a društvo koje ne gradi i održava sistem vrednosti zasnovan na moralu, gubi vrednost uredjenog društva.

Advokatura, u večitoj borbi za slobodu i pravdu, održava i učvršćuje institucije i sistem vrednosti zasnovan na moralu, bez kojih nema ni vladavine prava.

Na kraju, čestitam rodjendan portalu ”OSA”, a posebno kolegenici Neveni First na uspehu da održava ovaj portal, sa najboljim željama za budući rad!