Tokom višegodišnjeg procesa tranzicije i reforma reformi koje su ga pratile, malo je toga što nije rečeno (ali ne i učinjeno) kada su u pitanju prava i slobode ličnosti. Naime, s obzirom da je adekvatna zaštita ličnih dobara i neimovinskih interesa neophodan uslov za uspešnu transformaciju u slobodno, demokratsko, društvo – pojedinac i njegova ličnost, koju čine telesni i duhovni integritet, čast, ugled i privatna i intimna sfera, su već izvesno vreme predmet razrade impozantnog broja strategija, studija i protokola, kao i javnopravnih i privatnopravnih normi.

Tako je domaće pozitivno pravo postalo bogatije za mnoštvo pravila kojima se, u korist ličnosti, regulišu ili unapređuju: pravo na život, na dostojanstvo, na privatan i porodični život, pravo na slobodu izražavanja, prava pacijenata, zabrana diskriminacije, zaštita podataka o ličnosti, reproduktivna prava, sprečavanje zlostavljanja na radu, ravnopravnost polova itd.

Ovako dobro postavljen zakonodavni okvir bi trebalo i faktički da omogući predupređenje povrede ili ugrožavanja prava ličnosti pojedinaca, međutim, s obzirom da to ipak nije slučaj, postavlja se pitanje zašto se, i pored svih sistemskih napora kada je u pitanju predmetna oblast, – očigledno zakazalo.

Ostavljajući po strani mnogobrojne teorije koje razmatraju poznati fenomen povećanja broja normi uz proporcionalno smanjivanje njihove primene u praksi, čini se da se jedan od problema može odnositi i na nerazumevanje pojedinca kao neodvojivog dela zajednice čija pravila, radnje i posledice tih radnji, prima i doživljava kao svoje. U tom smislu, zdrava zajednica sadrži zdrave članove i obrnuto, bolestan sistem razboljeva svoje pripadnike.

Dakle, u nastojanjima da se postigne odgovarajući stepen i kvalitet primene normi kojima se štiti psihički integritet pojedinca, kao osnovno pravo ličnosti zajemčeno Ustavom i međunarodnim konvencijama, potrebno je, istovremeno, primeniti i praktično unaprediti norme kojima se štiti kolektiv, primenom istih ili sličnih pravila koja se odnose na zaštitu pojedinca.

Stoga, ako se psihički integritet lica definiše kao „kombinacija psiholoških i socijalnih svojstva ličnosti, formiranih u celinu, koja celina podrazumeva emotivnu, psihičku i profesionalnu stabilnost i samopouzdanje“ i ako njegovo narušavanje nastaje kada dođe do ugroženosti bilo kog elementa celine, kao posledice tenzionih i konfliktnih situacija – jasno je da je, u domaćem društvu, kolektivni psihički integritet odavno značajno narušen.

Naime, višedecenijska kriza institucija, vladavine prava, sudske i upravne vlasti, slobode medija i izražavanja, a koje krize se, na dnevnom nivou, ogledaju u kolektivnom osećaju hronične obespravljenosti, izolovanosti i nerazumevanja, kao i naučno, stručno, političko i socijalno jednoumlje, su prouzrokovale povredu psihičkog integriteta (skoro) svakog pojedinca i na taj način ozbiljno ugrozile psihički integritet cele nacije.

U takvoj situaciji, nadalje, kao obavezni pratioci tako labilnog kolektivnog psihičkog integriteta se pojavljuju pravna nesigurnost, poremećene društvene vrednosti, korupcija, medijska manipulacija strahom i rasprodaja bola, teror lepote i mladosti, mobing, kršenje privatnosti i pretpostavke nevinosti.

Dakle, imajući sve gorenabrojano u vidu, jedan od nacionalnih prioriteta, a posebno u smislu ustavnih promena, bi trebalo da bude ozdravljenje psihološkog stanja nacije u vidu ojačanja kolektivnog psihičkog integriteta i preduzimanja mera za njegovu praktičnu zaštitu koja zaštita se ne bi postigla (novim) zabranama tj. represivnim normama, već upravo naprotiv – omogućavanjem raznovrsnosti ponuda i mogućnosti njihovih primena.

U tom smislu, potrebno je podići: kvalitet pozitivnog prava (povećanje primenjivih normi koje pružaju praktično rešenje uz smanjivanje normi koje regulišu društveni život pojedinca), kvalitet informisanja (adekvatna primena zakona o javnom informisanju), kvalitet obrazovanja i, najvažnije, primenu etičkih normi iz pravila i kodeksa kojima podležu pripadnici profesija od javnog značaja.

Takođe, potrebno je novim Ustavom definisati kolektiv i njegov psihički integritet i zajemčiti zaštitu istog, kao i pravnu sigurnost u civilnom (građanskom) pravu i pravo na naknadu štete i van kaznenog prava, kao osnovnog prava ličnosti koje se preliva na eventualno pravo kolektiva. Naime, treba pospešiti mogućnost da se zahtevima mogu štititi i dobra drugih lica, odnosno dobra cele zajednice, ukoliko je ista izložena trpljenju određene štete (actio popularis odn. tužba od javnog interesa), što je globalna građanskopravna intencija.

U vezi sa tim, specijalnim zakonima propisati vrstu i oblik odgovornosti organizacija koje imaju moralnu i građansku odgovornost i obavezu zaštite kolektiva, u skladu sa pravilom da se stepen odgovornosti meri stepenom moći i uticaja.

I naposletku, ali ne i najmanje važno, ličnim primerom, u skladu sa realnim mogućnostima i kapacitetima, doprineti poboljšanju opšteg profesionalnog, etičkog, obrazovnog i kultuloroškog identiteta nacije što će, posledično, unaprediti i sve ostalo.

Advokat Nevena First, Beograd

2 komentara za “Pravo na kolektivni psihički integritet”

  1. Poštovana koleginice,
    hvala Vam na ovom sjajnom tekstu i nadam se da se ne ljutite ako ga pravni portal Auditorium prenese?
    Vaše nadahnuće , kad su u pitanju ljudska prava i slobode, je nestvarno a ideje daleko ispred vremena i realnosti ovih prostora.
    Dodao bih samo jednui rečenicu, bukvalno na kraju teksta: Advokatska komora, zbog specifičnosti profesije i materijalne moći kojom raspolaže, morala bi, prije svih ostalih, osjetiti obavezu da se angažuje u korist napretka cijelog društva i tako vrati dio duga nastalog dugogodišnjim ćutanjem i nečinjenjem.

  2. Hvala Vam puno, dragi kolega, na lepim rečima!

    U pravu ste, inteligencija, a pre svega advokatura (institucionalno i individualno), ima obavezu da zaštiti i unapredi poštovanje ljudskih prava, bez obzira na dnevnopolitičke teme, probleme i eventualne rizike. I najvažnije, bez obzira na eventualne lično-profesionalne interese.

    Svakako da se slažem da ovaj tekst objavite na pravnom portalu Auditorium.

    Upravo je razmena ideja i mišljenja suština i duh i ovog Portala i biće mi posebno zadovoljstvo da što više kolega i šire javnosti u celom regionu prati i učestvuje u diskusijama o otvorenim pitanjima.

Ostavite odgovor:

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *