Ogled: Teorija haosa i njeno dejstvo na srpski pravosudni sistem

Ukoliko pravnik posegne za matematičkim zakonima, to najčešće znači da mu one zakonitosti kojima uobičajeno barata, više nisu dovoljne u argumentaciji.

Takođe, postoji nešto neobično utešno u spoznaji da one sile koje, zapravo, imaju ultimativni uticaj, nisu ljudske, jer se na toj činjenici lakše može graditi optimizam koji, posledično, daje snagu za bolje prevazilaženje tog uticaja.

Efekat leptira

„Kada leptir zamahne krilima, na drugom kraju sveta nastane cunami“ – metafora koja se upotrebljava da bi se pojednostavljeno objasnila Teorija haosa, odnosno utvrđena nepredvidljivost svakog pojedinačnog sistema. Ta nepredvidljivost se ogleda u tome što je krajnji rezultat uvek zavistan od početnog uslova u smislu da i minimalna promena koja se dogodi na početku vodi u maksimalnu promenu u rezultatu. Ukratko, najmanji uzrok može izazvati najdrastičniju posledicu, čak i u slučajevima kada je sistem pod određenom neposrednom kontrolom.

Ova teorija se primenjuje u matematici, fizici i meteorologiji ali čini se da je na ovim prostorima svoje najbolje utočište pronašla u direktnom otelotvorenju u pozitivnom pravu i njegovoj primeni. Mnogobrojni su primeri gde se Haos udobno ušuškao, iz razloga što se neki naizgled minijaturni uzrok nekontrolisano pretvorio u sistemsku posledicu, a obično zbog toga što se taj uzrok i njegov značaj nije pravovremeno prepoznao i prilagodio.

Naime, sudeći po predmetnoj teoriji, jedina moguća predvidivost je činjenica da će nepredvidivo svakako nastupiti jer se radi o prirodnoj zakonitosti, koja je neumoljiva. Stoga, jedini način da čovek tu zakonitost prevaziđe je taj da uvidi da su svi sistemi i sve radnje u neposrednoj međusobnoj vezi i da je nemoguće napraviti savršeni sistem ukoliko se on posmatra izolovano i izvan prirodne celine.

U tom smislu, pobude za formiranje nekog sistema su nevažne, već je važna adekvatna interakcija sa ostalima a ukoliko ona izostane, negativne posledice sigurno nastupaju i to u nepredvidivom obimu i obliku.

Tako su:

– reformske mere, primenjene radi brzog poboljšanja pravosuđa, proizvele deformacije u pravosuđu, čije se posledice još uvek ne mogu u potpunosti sagledati;

– izmene krivičnog i građanskog procesnog prava, izvršene radi povećanja pravne sigurnosti, prouzrokovale konkretne pravne praznine koje kontinuirano povećavaju pravnu nesigurnost;

– delimični i nejasni pokušaji usaglašavanja sudske prakse, u cilju postizanja veće pravičnosti, povećali broj ukinutih i preinačenih presuda;

– neprestane težnje za suficitom budžeta, u cilju obogaćenja države tj. društva, dovele do osiromašenja građana;

i ostali slični primeri.

Imajući izneto u vidu, može se izvući zaključak da je, po bilo koji pravno-društveni sistem, a posebno onaj „tranzicioni“, najpogubnije nerazumevanje, neprihvatanje ili ignorisanje pravila koja su viša i moćnija od bilo kog ljudskog ustrojstva, uključujući i zakonodavnu i izvršnu vlast.

Ravnoteža leta

U tom smislu, jedna od najčešćih zabluda, bilo koje vlasti, je ta da će, u slučaju sprovođenja određenih ideja koje su zasnovane na netipičnim ili neispitanim metodama, imati kontrolu nad njihovim dugoročnim dejstvom na celokupno društvo.

Najsvežiji primer su predložene odredbe iz Predloga zakona o uslugama kojima se, bočnim putem, od strane nenadležnog tela, reguliše sistemsko pitanje statusa advokata i položaja advokature.

Opravdano se, u vezi sa tim, postavlja pitanje, kojim svemirskim uticajem se jedan od stubova pravosuđa, čiji je status regulisan Ustavom, menja u tišini i usputno, i to kroz zakon o trgovini.

Takođe, zbog kojih prirodnih sila se, tim predlogom zakona, protivustavno, protiv Zakona o advokaturi i prilično laički i stihijski, advokatska profesija deli u odnosu na oblasti prava u okviru kojih advokati pružaju pravnu pomoć, i to eliminisanjem određenih grana prava iz tradicionalnog, elitističkog, poimanja.
I na posletku, ali ne i najmanje važno, opravdano se postavlja pitanje o dalekosežnosti i apsolutnoj nepredvidivosti posledica takvih normi na celokupno društvo i svakog građanina ponaosob, jer suštinski poremećaj položaja advokature neizostavno (i veoma predvidivo) prouzrokuje tektonske poremećaje u pravosuđu.

Međutim, bez obzira na sve gore izneto, svaki haos ima svoju ravnotežu jer svaki nered, prirodno, teži za redom.
Za razliku od pravne nauke i njenih zakona, „ zakoni matematike ako odgovaraju stvarnosti onda nisu sigurni a ako su sigurni, onda ne odgovaraju stvarnosti“.
Stoga, u društvu i pravu, za balans haotičnih elemenata je potrebno kumulativno dvojako dejstvo – glasa javnosti i glasa struke.
Odgovornost, uticaj, jačina i snaga su, podrazumevajuće, na glasu struke.

Advokat Nevena First, Beograd