Hej beogradska advokaturo!

Nekada smo mi, advokati Beograda, verovali da igramo ključnu ulogu u očuvanju zakonitosti i pravičnosti. Držali smo da, na polju neprestane srpske borbe za vladavinu prava, advokatura Beograda stoji kao neumorni branilac pravnog poretka i pravednog društva, vojnik pravde, čija reč je oružje a znanje štit. Busali smo se u svoje advokatske grudi dok smo kolektivno osuđivali nezakonite odluke, branili nezavisnost pravosuđa, suprotstavljali se političkim pritiscima i podsećali društvo da pravda nije privilegija već pravo. U vremenima kriza i zakazivanja institucija, mi, advokati Beograda, grleno smo saopštavali i izjavljivali, smelo protestovali, odvažno i sopstveni rad obustavljali! Žilavi smo bili mi, beogradski advokati, snažni u otporu protiv (teških) zloupotreba sistema i udruženi naspram bilo koje vlasti ili moćne političke elite.

To je bilo nekada.

Vremenom, kako se politički, društveni i pravni sistem krunio i popuštao pod agresijom partijske vlasti, ravnomerno su se krunile i vrednosti advokature, negovane decenijama. Tako smo se mi, beogradski advokati, povlačili i postepeno počeli da zaboravljamo da su naše esnafske obaveze (proklamovane domaćim i međunarodnim propisima koji se odnose na advokaturu) odbrana ljudskih prava, očuvanje nezavisnosti pravosuđa, očuvanje ugleda advokature, ukazivanje na zloupotrebe vlasti, kritikovanje mera koje narušavaju osnovne slobode, borba protiv korupcije, aktivna uloga u informisanju javnosti o pravnim pitanjima i, naposletku, javna reakcija i kolektivna akcija.

Sada smo, na isti način kao i celokupno društvo, postali duboko podeljeni na, sa jedne strane – one samozvane nosioce progresa i razvoja, one koji beskrupulozno idu jače, brže, bolje napred, povlašćene kapitaliste i, sa druge strane – one tihe i povučene, zapostavljene i potisnute, razočarane i frustrirane. Podelili smo se u svom poslu (i životu) na, sa jedne strane, one privilegovane koji sve „to“ lepo završavaju, rešavaju, poguravaju, urgiraju i, sa druge strane, one nezavisne koji idu redovnim, dokazano teškim, dugim i neizvesnim putem. Podelili smo se na one koji ne kriju svoju povezanost sa vladajućim strukturama, spremni da podrže i opravdaju svaku odluku vlasti koliko god objektivno štetna bila, i na one koji ne odobravaju ali uprkos tome malodušno biraju ćutanje, sve ređe ukazujući na korupciju, negativnu selekciju, partijsku kontrolu, kao i na sve druge brojne pravne i društvene anomalije koje urušavaju osnovne principe pravne države.

Međutim, bez obzira na lične izbore i podele, posledice ne biraju, te su, konačno, stigle i one najstručnije, najvrednije ali i najnaprednije od nas. Tako se dogodilo da svi mi, advokati Beograda, umesto da budemo bastion nezavisnosti i strukovne i etičke principijelnosti, uporište slobodnog delovanja i slobodarske pravničke misli, postajemo marginalizovani segment pravnog sistema, nevažni birokratski repić pravosuđa, ostavljen na milost i nemilost eventualnim ponudama ili pritiscima vlasti. Tu, na tankoj liniji, negde između partijskih i finansijskih interesa, između kolebanja i straha, rodila se nova advokatska stvarnost u kojoj su beogradski advokati, iako suštinski podeljeni, naposletku skupno sabijeni u ćošak, pod svevidećim užarenim okom nametnute „pravde“.

Ipak. Iako deluje da je tišina postala mantra našeg esnafa i iako deluje da su pokornost i trpnja nove društvene i advokatske vrline, istorija nas uči da advokati Beograda, bez obzira na stranačke i ostale podele, nisu nikada dozvolili da iskrivljeni društveni i politički interesi i tiranija pogrešnih (i nezakonitih) rešenja postanu naša kolektivna sudbina. Istorija nas uči da, u kriznim i opasnim vremenima, u situacijama kada su građani izloženi stradanjima i teškim nepravdama, u stanju u kome je ugrožena nezavisnost pravosuđa, u trenucima kada je glas advokata sužen, advokatura Beograda se, sledeći svoja osnovna načela, uvek podizala i delovala, prvenstveno usmerena prema svojim osnovnim zadacima – zaštiti ljudskih prava, zakonitosti i pravde.

Advokat Nevena Fürst, Beograd