Uvod

Narodna skupština Republike Srbije je 25.04.2019. usvojila Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima – tzv. lex specialis (u daljem tekstu: Zakon o konverziji).

Na osnovu ovog zakona, korisnici kredita imaju izbor da li će prihvatiti ponudu banke za konverziju kredita u evro ili će nastaviti sa započetim sudskim sporovima odnosno, pokrenuti nove sudske sporove.

Predmet ovog teksta neće biti analiza usvojenog Zakona o konverziji sa stanovišta budućih međusobnih odnosa između banke i korisnika stambenih kredita indeksiranih u CFH koji će sa bankom da zaključe ugovor o konverziji, nego isključivo sa stanovišta korisnika kredita koji NE ŽELE da prihvate ponudu banke za zaključenje takvog ugovora .

Činjenično stanje

Prema sadašnjem stanju stvari, postoje tri grupe korisnika kredita:

1. Korisnici koji nisu podneli tužbu, čekajući da se raščisti pravna situacija u vezi sa predmetnim kreditima – koji korisnici, ukoliko redovno otplaćuju kredit a ponuda banke za zaključenje ugovora o konverziji im ne odgovara, sada mogu da, po isteku roka od 30 dana od dana prijema te ponude, pokrenu sudski postupak, opredeljujući se da li će tužbom tražiti raskid ugovora o kreditu ili poništenje valutne klauzule iz tog ugovora. Pri odlučivanju o tome kakav tužbeni zahtev da postave, korisnici kredita će se rukovoditi odredbama ZOO koje regulišu raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti (prvenstveno člana 133 ZOO), odn. pravnim shvatanjem VKS o ništavosti valutne klauzule (ukoliko se opredele za tu vrstu tužbe).

2. Korisnici koji su već bili pokrenuli sudski postupak za raskid ugovora ili za poništenje valutne klauzule, odn. poništenje celog ugovora – čiji se postupci primenom člana 5. Zakona o konverziji prekidaju danom stupanja na snagu tog zakona. Ukoliko korisnik kredita ne prihvati ponudu banke za zaključenje ugovora o konverziji, po isteku roka od 30 dana od dana prijema te ponude , korisnik kredita će obavestiti sud o toj činjenici, sa zahtevom da se postupak po njegovoj tužbi nastavi.

3. Korisnici koji su u postupku prinudnog izvršenja ili vansudskog namirenja, računajući i korisnike kod kojih je prodat stan radi čije kupovine je ugovor o stambenom kreditu i zaključen, a dug prema banci nije u celosti namiren – koji su u najboljoj poziciji ukoliko prihvate ponudu banke za zaključenje ugovora o konverziji, jer su oni bili pretežno i ciljani kao grupa radi koje je zakon i donet.

Primena pravnog shvatanja VKS o valutnoj klauzuli u sudskoj praksi

U dosadašnjim raspravama, posle zauzimanja stava od strane VKS, ostala su nedorečena sledeća pitanja:

– u vezi sa primenjivošću pravnog stava VKS o poništenju valutne klauzule u CHF i POSLE donošenja Zakona o konverziji, s obzirom da zakon ne razmatra ništavost valutne klauzule i posledice ništavosti već izričito reguliše prava i obaveze banke i korisnika u postupku konverzije duga.

– o raskidu ugovora o kreditu zbog promenjenih okolnosti, s obzirom da se VKS nije izjasnio o takvim tužbenim zahtevima već su, u vezi sa raskidom, moguća samo neposredna primena odredaba ZOO.

U tom smislu, za korisnike koji smatraju da im ponuda banke za zaključenje ugovora o konverziji ne odgovara, pravna pitanja u vezi sa daljim ili budućim sudskim postupcima ostaju nedorečena i podložna tumačenjima, a ono što je izvesno je da je pred tim korisnicima (onima koji ne žele da prihvate ponudu banke) dug i neizvestan sudski postupak.

Naime, donošenjem Zakona o konverziji ( koji je prvenstveno namenjen ugroženoj kategoriji korisnika koji, zbog nemogućnosti plaćanja rata kredita, gube ili su u potrencijalnoj situaciji da izgube nepokretnost koja je sredstvo obezbeđenja kredita) onemogućeni su da ostvare adekvatnu pravnu zaštitu oni korisnici kredita koji su savesno, i pod istim, otežanim okolnostima, ispunjavali svoje obaveze po ugovoru o kreditu indeksiranom u CHF, a koji smatraju da je ponuđena konverzija i dalje nepravična.

Takođe, otvorila su se i posebna, dodatna, pitanja u vezi sa primenom instituta raskida ugovora, koji je regulisan Zakonom o obligacionim odnosima (i koji se uspešno primenjivao u sudskoj praksi), s obzirom da je i pravno shvatanje VKS i Zakon o konverziji stavio u svojevrsnu pat poziciju korisnike kredita kod kojih su ispunjeni uslovi za raskid predmetnih ugovora o kreditu.

Naime, VKS se izjasnio samo o eventualnoj ništavosti odredbe ugovora o kreditu o indeksiranju dinarskog duga primenom kursa CHF, dok je odmah zatim Zakon o konverziji uslovio nastavak svakog parničnog postupka čiji je predmet spora u vezi sa valutnom klauzulom (dakle, uključujući i one postupke gde se tužbom zahteva raskid a ne utvrđenje ništavosti) prethodnim neprihvatanjem konverzije.

Stoga, korisnici kredita koji su želeli da raskinu ugovor (jer su za to bili ispunjeni uslovi) sada imaju dodatno otvoreno pravno pitanje jer je čl. 133 st 4 ZOO propisano da se ugovor neće raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajući uslovi ugovora pravično izmene.

Dakle, imajući sve navedeno u vidu, formalno nema smetnji da se istakne tužbeni zahtev za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti (ili da se nastavi već pokrenuti postupak po takvom tužbenom zahtevu).

Međutim, čini se da u ovim novim pravnim okolnostima, kao prethodno pitanje treba razmotriti pitanje primenu st. 4. člana 133. ZOO o pravičnosti ponude banke za zaključenje ugovora o konverziji.

S tim u vezi, ZOO kao osnovni princip utvrđuje princip autonomije volje stranaka, nasuprot čemu u predmetnim slučajevim i banke i korisnici kredita neće svojom slobodnom voljom utvrditi predlog za konverziju, nego su o suštini tog predloga zapravo obavezani Zakonom o konverziji.

To, nadalje, otvara pitanje: da li u parničnom postupku za raskid ugovora o kreditu stranka može da se upusti u ocenu pravičnosti ponuđenog a odbijenog ugovora o konverziji, odn. da li parnični sud može da o toj pravičnosti donese odgovarajuću odluku (s obzirom da se radi o zakonskoj normi) ili je, pak, takva ocena u isključivoj nadležnosti Ustavnog suda.

Raskid ugovora o stambenim kreditima indeksiranim u CHF zbog promenjenih okolnosti – novi stav suda

O raskidu ugovora o stambenim kreditima indeksiranim u CHF zbog promenjenih okolnosti doneto je nekoliko presuda, kojima su usvojeni ili odbijeni tužbeni zahtevi, pre zauzimanja stava VKS o valutnoj klauzuli – što znači da u pogledu raskida ugovora sudska praksa na predmetnu temu i do sada nije bila usaglašena.

Međutim, u samom toku zauzimanja pravnog stava o valutnoj klauzuli od strane VKS, u Višem sudu u Beogradu doneta je prvostepena presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev za raskid ugovora, a koja presuda, upravo zato što je doneta u senci usvojenog stava VKS ili u svetlu najavljenog Zakona o konverziji, može da ima značaj i za buduća presuđenja o raskidu ugovora o kreditu u CHF iz sledećih razloga:

1. Presuda se zasniva isključivo na odredbama ZOO, kao zakona koji je u celosti regulisao pitanje raskida ugovora, pa i iz razloga promenjenih okolnosti,

2. Presudom je zauzet stav da su, zbog enormnog rasta kusa CHF, ispunjeni uslovi za postavljanje zahteva za raskid zbog promenjenih okolnosti, u smislu čl.133 ZOO,

3. Presudom je dato i pravno mišljenje u vezi sa uslovima za donošenje odluke o raskidu ugovora, a koje mišljenje je podložno kritičkoj analizi i oceni.

Naime, navedenom presudom je konstatovano:

Citat: ,,Nalazeći da su uslovi za postavljanje zahteva za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti od strane tužioca kao korisnika kredita ispunjeni, sud se upustio u raspravljanje ispunjenosti razloga za raskid ugovora u smislu odredbe čl. 133 st.1 Zakona o obligacionim odnosima. Naime, sama okolnost nominalnog porasta kursa CHF nije dovoljna za zaključak da je ispunjenje otežano. Samo postojanje nominalne razlike između anuiteta u periodu početka ispunjenja obaveze i anuiteta u vreme podnošenja tužbe za raskid može se uvažiti kao promenjena okolnost, ali akcenat zakona u pogledu uslova za raskid zbog promenjenih okolnosti je u otežanom ispunjenju…….da li je ugovaraču koji se poziva na postojanje promenjenih okolnosti nakon skoka CHF teže da obavezu ispuni ili ne………(kao što su izdvajanje daleko većeg iznosa plate u odnosu na početak ispunjenja obaveze, materijalne mogućnosti tužioca u vreme uzimanja kredita i tokom otplate, itd.),, kraj citata.

Dalje, sud razmatra drugi uslov za donošenje odluke o raskidu ugovora zbog promenjenih okolnosti:

Citat: ,, Korisnik kredita ovde tužilac je po oceni suda ostvario kauzu, svrhu uzimanja kredita, time što je pribavio potreban novčani iznos zarad kupovine: ,, Korisnik kredita ovde tužilac je po oceni suda ostvario kauzu, svrhu uzimanja kredita, time što je pribavio potreban novčani iznos zarad kupovine.,, kraj citata.

U vezi sa citiranim, čini se da se sud neosnovano izjašnjava o 2 uslova iz člana 133. ZOO (a koji uslovi su postavljeni alternativno a ne kumulativno) na način da:

– otežano ispunjenje ugovora posmatra prvenstveno kao socijalno, a ne kao pravno pitanje, i
– da je kauza ugovora ispunjena samim stupanjem kredita u tečaj (pribavljanjem novčanih sredstava radi kojih je kredit uzet).

Kauza je ekonomski cilj koji stranke žele da postignu ali ona je i pravni cilj koji stranke ostvaruju izvršavajući svoje obaveze iz pravnog posla.

Institut raskida ili izmene ugovora zbog promenjenih okolnosti je vezan teorijom kauze jer zakon predviđa da dužnik ima pravo da traži izmenu ili raskid ugovora ako je, zbog nastupanja nepredvidivih okolnosti, ispunjenje njegove obaveze otežano ili se više ne može ostvariti svrha ugovora u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana.
To znači da sud pre donošenja odluke treba da utvrdi i pobude za zaključenje ugovora, primenjujući pri tom načela poštenog prometa, uzimajući u obzir normalan rizik ugovornih strana, kao i opšti i pojedinačni interes.

,, Motiv, pobuda ugovornika izaziva želju za postizanjem cilja, koji znači osnov. Osnov objašnjava obavezu ugovornika, a motiv, odnosno pobuda daje objašnjenje za sam osnov.,,(Vrhovni sud Srbije, Prev 116/07 13.12.2007. )

S obzirom da je kauza ekonomski cilj koji stranke žele da postignu, to je tačno da je cilj korisnika kredita dobijanje novčanih sredstava za kupovinu stana, koji iznos će on da vrati banci uz isplatu ugovorene kamate.

Međutim cilj korisnika kredita sigurno nije da banci vrati višestruki iznos dobijenih sredstava kroz plaćanje i kamate i kursnih razlika, čime banka ostvaruje ekstraprofit.

Zato, prilikom odlučivanja da li će raskinuti ugovor, sud treba da utvrdi cilj ugovora (kauza u objektivnom smislu) ali i lični interes strana (kauza u subjektivnom smislu).

„Ukoliko je poverilac pribavio posebnu, enormnu „zaradu” samo zbog visokog, enormnog skoka kursa valute koja ima za cilj zaštitu od posledica inflacije domaćeg novca, povređen je cilj, svrha, kauza takve odredbe, jer je došlo do teškog poremećaja ekvivalentnosti uzajamnih davanja ugovarača, i to na štetu dužnika.“ (Prof. Dr Oliver Antić ).

Umesto zaključka

Donošenjem Zakona o konverziji učinjen je korak napred u rešenju problema jedne velike grupe korisnika kredita koji su u postupku prinudnog izvršenja ili vansudskog namirenja, računajući i korisnike kod kojih je prodat stan radi čije kupovine je ugovor o stambenom kreditu i zaključen, a koji nisu u celosti namirili dug prema banci. U pravnom smislu se može zaključiti da nije načinjen značajan napredak za one korisnike koji su do sada uredno otplaćivali sporne kredite a smatraju da ponuđen ugovor o konverziji nije pravičan.

Novi Zakon o konverziji će svakako imati efekat u vidu socijalne mere, što i jeste bila intencija zakonodavca, međutim za budućnost ostaju dileme u teoretsko-pravnom pa i praktičnom smislu u vezi sa sudskim rešavanjem predmetnog problema.

Međutim, bez obzira na potencijalne pravne poteškoće, pravna zaštita putem sudskih postupaka je i dalje ostvariva a za korisnike kojima ne odgovara ugovor o konverziji i jedino moguća.

Advokat Nevena First, Beograd

2 komentara za “„ŠVAJCARCI“ – DAN POSLE”

  1. Poštovana koleginice,
    Zahvaljujem se na Vašem tekstu, povodom kojeg želim da ukažem na dve okolnosti koje ste u njemu naveli. Prvi je “socijalni momenat” kao ( svedeno prepričano) razlog za donošenje Zakona o konverziji a drugi je “ekstra profit banaka”. Povodom socijalnog momenta i potrebe da se korisniku pismeno objasne rizici i ekonomsko finansijski efekti zaduživanja u CHF, možda ne bi bilo loše da vidite Presudu VKSa Prev 60/2016 ( na njihovom sajtu u sudskoj praksi) gde je ovaj zahtev banci istaknut i u slučaju kredita od skoro 4,5 miliona CHF odobrenih za izgradnju poslovno stambenog objekta. Ovaj predmet je zanimljiv i zbog toga što je tužena banka u ugovoru zaključenom sa tužiocem- korisnikom ugovorila pravo korisnika da traži konverziju svog kredita u EUR čim kurs CHF pređe 10% vrednosti kursa ove valute na dan zaključenja ugovora. Dakle, ne samo iz tog predmeta, već i iz drugih pokazatelja, recimo iz odnosa visine ostatka duga prema broju korisnika kredita, se može podvesti pod sumnju stav o tome da korist iz stava VKSa i Zakona imaju pre svega “socijalni elementi”.
    Drugo “ekstra profit banaka” – da li zaključak o postojanju ovog pojma u praksi izvodite samo iz činjenice dinarskog toka gotovine ili i deviznog i da li ste, usvajajući, u svom tekstu ovaj pojam bez mnogo analize, uzeli u obzir neke paramatere ili samo stav VKSa? Naime banka je morala da ima izvore u CHFu da bi mogla da plasira ove kredite i da sledstveno svojim ugovornim obavezama vrati istu valutu. O ovoj obavezi banaka i kontroli primene ove obaveze na dnevnoj bazi govori Odluka o adekvatnosti kapitala banke koju donosi NBS ( na sajtu NBS/propisi/ kontola banaka) i bez koje je svakodnevni posao banaka nezamisliv.
    Pored ovih i drugih polemici podložniji stavova, postavlja se pitanje zašto bi neko nastavio spor ako mu se zakonom nudi mogućnost da ostatak svog duga smanji za 38%? Ne verujem da mu se, ozbiljnim, savetom može dati nada da sudskim sporom može da ostvari više. Zahvaljujem Vam se još jednom na prilici da stručno polemišemo o bankarstvu.

  2. Gospodine Caticu, da li ste vi advokat? Ako je odgovor potvrdan da li zastupate neku banku? Jer, ovo sto pisete niti ima veze sa tekstom koleginice Nevene, niti ima veze sa istinom, sta podrazumevate pod izvorom? Imam crno na belo zvanican dopis Komercijalne banke gde oni kazu da se nisu zaduzivali u inostranstvu. Pa odakle im chf? Iz stednje? Smesno. I procijate jos jednom stav VKS, nije poenta u izvoru nego u zaduzivanju, nije isto. Vas primer vise govori o vama nego o temi, takvih ugovora mozda ima 10-tak naspram 20 000 drugih… Imate presude VKS iz 2018…

Ostavite odgovor:

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *