Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj 2. aprila 2019. godine usvojio pravno shvatanje o valutnoj klauzuli kod ugovora o kreditu u švajcarskim francima, na osnovu koga je zauzet stav:

1. Valutna klauzula je valjano ugovorena u cilju očuvanja tržišne vrednosti dinarskog iznosa plasiranih i vraćenih kreditnih sredstava koja se utvrđuje indeksiranjem kursa evra;

2. Ništava je odredba ugovora o kreditu o indeksiranju dinarskog duga primenom krsa CHF, ukoliko :
– banka nije plasirana dinarska sredstva pribavila posredstvom sopstvenog zaduženja u CHF i
– ukoliko banka nije pre zaključenja ugovora o kreditu dostavila korisniku kredita potpunu pisanu informaciju o svim poslovnim rizicima i ekonomsko finansijskim posledicama koje će nastati primenom te klauzule;

3. Ugovor o kreditu neće biti poništen, nego se može utvrđivati samo ništavost valutne klauzule u CHF;

4. U slučaju utvrđenja ništavosti valutne klauzule u CHF ugovor će se izvršiti:
– konverzijom tržišne vrednosti datog kredita utvrđene na osnovu kursa eura na dan zaključenja ugovora,
– i isplatom kamate, čija će se visina utvrditi kao kod kredita ugovorenih primenom kursa evra.

U svetlu navedenog pravnog shvatanja VKS, uočava se nekoliko sledećih procesnih i materijalno-pravnih situacija:

Sporovi u toku

S obzirom da su trenutno u toku sudski postupci po tužbama korisnika kredita sa različitim tužbenim zahtevima: za raskid ugovora, za poništenje ugovora, za poništenje valutne klauzule u CHF, a argumentacija VKS se u načelu odnosi na sve tri vrste tužbi , postavlja se pitanje na koji način će se to materijalno i procesno odraziti na parnice koje su u toku, odnosno:

– Da li će u slučajevima gde traju parnice po tužbama za raskid ugovora ili u slučajevima gde je postavljen alternativni tužbeni zahtev za ništavost odredbe ugovora, odn. ništavost celog ugovora, sudovi ovo pravno shvatanje VKS tretirati kao stav da ugovor treba raskinuti zbog promenjenih okolnosti na osnovu povrede načela jednakih vrednosti uzajamnih davanja ili pak da treba odredbu o valutnoj klauzuli oglasiti ništavom na osnovu povrede načela ravnoteže između strana ugovornica;

– Da li se stav da će se ugovor izvršiti konverzijom kredita u evro odnosi samo na situaciju kada se u buduće bude zahtevala ništavost valutne klauzule ili i na zahteve koji su već postavljeni u tužbama za raskid ugovora, koji zahtevi se odnose na prebijanje primljenog i plaćenog u dinarima;

– Da li je pravno shvatanje VKS samo pravni osnov za budući lex specialis nakon koga će se krediti indeksirani u švajcarcima rešavati vansudskim putem, na osnovu zakona, ili je pravni putokaz za aktuelne i buduće parnice;

– Da li se pravni stav u jednakoj meri odnosi na dužnike koji otplaćuju redovno rate kredita bez obzira da li su pokrenuli parnicu ili ne, kao i na dužnike koji su prestali sa otplatom;

– Kako će na sudske postupke uticati obaveza kumulativnog ispunjenja dva uslova da bi se poništila valutna klauzula u CHF: da li je banka stvarno pozajmila švajcarske franke na međunarodnom tržištu i da li je banka pismeno obavestila korisnika kredita o rizicima i mogućim posledicama takvog kredita.
U vezi sa tim, za drugi uslov je poznato da nije ispunjen, međutim, prvi uslov će biti teško dokaziv.

Sporazumno rešenje problema između banke i korisnika kredita

Sporazum između banke i korisnika kredita realizovao bi se potpisivanjem aneksa ugovora o kreditu, u kom slučaju se, takođe, otvaraju sledeća pitanja:

1. Da li će banke, samo na osnovu pravnog stava VKS, koji za njih nije obavezujući, prihvatiti da sačine anekse ugovora kojima bi se poništila valutna klauzula u CHF i izvršila konverzija kredita u kredit sa valutnom klauzulom u EUR,

2. Da li korisnicima kredita odgovara takva konverzija, odn. da li se tom konverzijom otklanja neravnoteža u međusobnim davanjima koja postoji kod valutne klauzule u CHF,

3. Da li svi korisnici kredita mogu da pristupe potpisivanju aneksa ili to mogu samo korisnici koji redovno otplaćuju kredit (a ne i korisnici kojima je banka konstatovala raskid ugovora o kreditu i aktivirala hipoteku).

Poništenje valutne klauzule sudskim putem, pokretanjem novih parnica

U ovoj situaciji, posle zauzimanja stava VKS, u slučaju podnošenja novih tužbi, otvaraju se opet nerešena pitanja:

– Da li tužbu za utvrđenje ništavosti valutne klauzule u CHF mogu da podnesu svi korisnici kredita pa i oni kojima je banka aktivirala hipoteku ili tužbu mogu da podnesu samo korisnici kredita koji uredno plaćaju kredit, jer sa njima ugovor nije raskinut a pravno shvatanje se zasniva na konstataciji da je u ostalom delu ugovor punovažan;

– Kako postaviti tužbeni zahtev, odn. da li tražiti utvrđenje ništavosti valutne klauzule sa obavezivanjem tužene banke da prihvati anekse ugovora o kreditu, pod uslovima iz navedenog pravnog shvatanja

Lex specialis – zakon o konverziji kredita u euro

Najavljeno je donošenje Lex specialis-a, pa bi ovaj zakon morao da da odgovore na većinu gorenavedenih pitanja. Međutim, imajući u vidu iskustva zemalja u regionu, čini se da se ni ovim putem ne može brzo i jednostavno doći do konačnih rešenja i mogu se očekivati ustavne žalbe odn. ocena ustavnosti ovakvog zakona .

Nesporno

Ono što je nesporno je da je postignut napredak u pravnoj oceni ugovora o kreditu indeksiranih u CHF, a to je ocena VKS da je primenom ovakvih ugovora, posle enormnog rasta kursa CHF, došlo do povrede načela jednakih vrednosti uzajamnih davanja, zbog čega treba uspostaviti ravnotežu između strana ugovornica.
Primenom odredaba ZOO to se i sada u sudskom postupku može postići i raskidom ugovora i poništenjem valutne klauzule u CHF.

Advokat Nevena First, Beograd

Povezani tekstovi:
Raskid ugovora VKS sentenca
KAMATA KAO CIJENA BANKARSKE USLUGE KOD KREDITA SA KLAUZULOM U “ŠVICARCU”
Krediti u švajcarskim francima

5 komentara za “PRIMENJIVOST PRAVNOG SHVATANJA VKS O VALUTNOJ KLAUZULI U CHF”

  1. VKS je imao pred sobom ANTINOMIJU koju je po mom mišljenju optimalno dobro sanirao kao održiv kompromis. Suočeni smo sa posledicama SPEKULATIVNIH valutnih transakcija, jer se na međunarodnom nivou kolateralna šteta/korist od spekulacija sa kursom CHF meri u desetinama milijardi USD.

    U okvirima (male) Srbije, postupajući radi pojedinačnih slučajeva VKS je pošao od NAČELA JEDNAKOSTI DAVANJA i celokupan pravni rezon zadržao u okvirima ovog načela.
    Poslednje dve tačke su socijalne mere, u svojoj priridi nepravničke, i one će deliti pravnu sudbinu održivosti prethodne tri tačke pravnog mišljenja.

    Ono što je moja glavna zamerka jeste prebacivanje težišta dokaza na „valutno zaduživanje banaka“. Ovakav stav VKS je verujem, iskreno zasmejao sve bankare i berzanske mahere, jer je to otvaranje vrata pravnicima da uđu i pogube se u lavirintima međubankarskih spekulativnih transakcija u kojima čak ni bankari ne mogu dati razuman odgovor. Ovo naručito s toga da su pojedinačni kreditni aranžmani vidljivi samo mikroskopom u ukupnim valutnim transakcijama (u relativiziranim vremenskim periodima, između povezanih banaka, sa konsolidovanim bilansima u različitim pravnim režimima… i još mnogo toga, dovoljno za DD u tri toma).

    Na ovom Forumu koleginica Fürst je postavila niz složenih pitanja, pri čemu svako pitanje otvara veliki broj podpitanja. Neophodno je definisati pravne premise i nakon toga zauzeti stavove.
    Pravne premise obligacionog prava su NAČELA obligacionih odnosa kao pandam zajemčenim ljudskim pravima. Pravo jednakosti davanja je dvostrano načelo i VKS je morao imati u vidu pravo i jedne i druge strane. Tada govorimo o kompromisu, a kompromis nikada nije pravičan.
    Načelo PRAVIČNOSTI je fluid i ono se ne može nikada izreći kao Pravno pravilo, zato ga VKS i ne pominje, a nazadovoljni korisnici kredita se na pravičnost pozivaju.

    Ova pitanja, i još neka pitanja moraju biti platforma za donošenje Lex spetialisa. Upravo zbog ovakvih društvenih okolnosti koje remete Javni poredak – „Lex Spetialis“ postoji kao institut i dozvoljeni derogativni deo Pravnog poretka.

    Žao mi je što Prof. Slobodan Perović sada nije tu sa nama.

    adv Hrnjak T.

  2. Postavlja se pitanje, da li je i ko je uopšte video CH, kada se celokupna transakcija oko stambenih kredita, ustvari vrši u dinarima. Zašto se zadužujemo u stranoj valuti, tj. da li građani mogu uopšte da podignu dinarski stambeni ktedit, za stan u Srbiji u kojoj je dinar važeća valuta. Ako ne mogu, šta se krije iza toga i ko koga najblaže rečeno, vara, a znamo ko su prevareni. Građani.
    Na kraju, postoji li uopšte krivična odgovornost banaka i onih koji su im pomogli ukolilo se činjenično utvrdi da se radi o klasičnom kd prevate, ili je bankarski lobi nedodirljiv i zaptićen od države?

  3. Pitanja su Vam odlična i žao mi je što se malo veći broj Vaših kolega ne uključuje u diskusiju. Ono što mene kao zaduženog u CHF valuti dodatno interesuje šta mogu da očekujem u slučaju prihvatanja tj potpisivanja Lexa a u sporu sam već sam duže vreme. Naime koliko sam shvatio uslov koji su banke tražile da se izadje iz tužbe u slučaju prihvatanja Lexa je odbijen ali uvek postoji mogućnost da sud smatra da je potpisivanjem Lexa postignut dogovor pa se tužba ili odbija ili smatra da je postignuto ” upodobljavanje na pravične vrednosti” To je već jednom uradjeno 2011 god. kada su varijabilne a neodradive kamatne stope proglašene za fiksne naravno u momentu kada je to bankama odgovaralo.
    Bio bih Vam zahvalna za komentar
    Vladimir Pjević

    1. Poštovani gospodine Pjeviću,
      s obzirom da je Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u CHF u proceduri usvajanja, to znači da su još uvek moguće izmene i dopune datog predloga. Stoga, čim zakon bude usvojen, na ovom Portalu će opet biti pokrenuta rasprava o primeni tog zakona, posebno sa aspekta započetih sudskih postupaka ili eventualnih budućih postupaka.

      1. Poštovana Nevena,
        Molim Vas za Vaše mišljenje, sada nakon usvajanja Zakona o konverziji CHF kredita, kakv je njegov uticaj na nas koji smo tužili za raskid zbog bitno promenjenih okolnosti. Ja sam u sporu 2,5 godina i upravo mi je stigao poziv za ročište 04.06.2019. godine. ranije sam (pre tužbe) nudio banci, pisanim putem, konverziju u eur po paritetu na dan puštanja i uplate svakog anuiteta međutim banka me je oba puta pismeno odbila. Sada više nisam zainteresovan za primenu ovog zakona jer plaćam duplo veće rate, posmatrano u dinarima, veoma dug period i smatram da mi banka mora to nadoknadi uz zakonsku zateznu kamatu ili kao izgubljenu dobit. Isto tako Vas molim i za osvrt na stav VKS koji, kao rešenje, predlaže gore navedenu konverziju u EUR a ne u dinare.
        Hvala Vam unapred.
        Srdačan pozdrav!
        Zoran Živanov

Ostavite odgovor:

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *