„Zbog višedecenijske nemaštine i hroničnog obezvređivanja profesija, sistema i institucija, u Srbiji je, slikovito rečeno, konačno preovladala pustinjska klima i preživljavanje je moguće samo u krdu. U suprotnom, izdvojena i usamljena jedinka će ubrzo umreti od žeđi ili gladi ili, pak, postati lak plen neke od mnogobrojnih grabljivica. Pošto pustinja ne oprašta, svako krdo ima stroga pravila koja se moraju poštovati radi opstanka istog jer nestanak svih krda nužno znači izumiranje vrste. Stoga, sveopšta nastojanja su usmerena isključivo u svrhu očuvanja tog kolektiva, kao posebne tvari koja ne čini skup pojedinačnih individualaca već egzistira isključivo radi sebe same. Učestale žrtve surovih zakona prirode bivaju momentalno zaboravljane, bez oplakivanja, a slabiji, drugačiji i neposlušni(ji) bivaju od strane svih ostalih odbačeni, da ne bi ugrozili zajednicu.

U kontekst ove metafore se sa lakoćom može staviti trenutni politički i društveni život u Srbiji.

Pozicija ima za moto ideju očuvanja države i javne uprave po svaku cenu pa i po cenu potpunog osiromašenja građana kao pojedinaca i urušavanja svih ostalih institucija, uspešno ignorišući činjenicu da su građani ljuti, uplašeni i razočarani i da njihovo nezadovoljstvo raste.

Opozicija ima za moto ideju da, uz mimikriju opozicionog delovanja, nekako samo preživi do sledećih izbora i nove predizborne kampanje, kada će pokušati da ubedi javnost da joj barem izglasa cenzus, odn. mandate.

Deluje kao da su ideali, principi, lični i profesionalni integritet, čast, poštenje i ugled, načelno posmatrano, prevaziđene i zastarele kategorije, koje trenutno priliče samo onima naivnim utopistima, neobaveštenim luzerima, slabokapirajućima. Onima koje treba jednostavno preskočiti a ako se, kojim slučajem, pobune onda, zašto da ne, i kazniti.

Shodno tome, u sveopštem grabežu, ne važe pravila, nema milosti ni fer borbe, a pojedinac se smanjuje, do sopstvene neprepoznatljivosti. Pojedinac je u depresiji, a pošto u našem društvu preovlađuju takvi, onda je i društvo u depresiji.

U takvoj psihološkoj a, pre svega, politički-sociološkoj nakaradnoj klimi, postavlja se pitanje šta konkretno preostaje inteligenciji kao način delovanja, u cilju promene ovakve realnosti.
Političko angažovanje, kao objektivno logični izbor, za slobodnog i mislećeg pojedinca postaje sve teže i neprihvatljivije, iz gore pomenutih razloga, tako da jedino preostaje da se svako, u okviru svoje struke, angažuje na vraćanju u život osnovnih stručnih, moralnih i demokratskih vrednosti.
…“
Adv. Nevena Fürst
Sreda, 18.mart 2015.

Gornji tekst je izvod iz teksta koji je objavljen na sajtu Bolja advokatura pre više od 5 godina.
Da sam tada znala da će njegov sadržaj, makar i delimično, biti aktuelan i punih 5 godina kasnije, izgubila bih i poslednji tračak volje za bilo kojim učešćem u javnom dijalogu. Međutim, verujući da je i u najtežim vremenima svrsishodno javno isticanje vrednosti koje, kao građanin i advokat, smatram neprikosnovenim – sa punim optimizmom i entuzijazmom sam tada pisala. Isto to radim i danas, uz nadu da će u budućem postkorona svetu ova pitanja biti prevaziđena, upravo iz razloga što nisu ostavljena da budu zaboravljena.

Naime, koronavirus ne donosi sa sobom samo opasnost od COVIDa – 19 već i opasnost od potencijalnog pravnog i društvenog nereda u kome se, u odbrani zdravstvenog, ekonomskog i političkog sistema, – uništava pojedinac.
Svedočimo upadljivom ugrožavanju prava pojedinca na: dostojanstvo i integritet, obaveštenost, psihičko zdravlje, pravično suđenje, javno informisanje, jednaku zaštitu prava, slobodno kretanje, zaštitu podataka o ličnosti, slobodu mišljenja i izražavanja, slobodu medija, slobodu okupljanja i ostalo; i bez obzira da li je to ugrožavanje formalno ili faktički (ne)opravdano, samo po sebi ostavlja značajne, nesagledive, posledice.

Ukoliko zamajac takve „nove normalnosti“ dodatno ojača, postoji osnovana bojazan da će se stvoriti neprirodno društvo, bezličnih ljudi, u kome će se zaista držati socijalna distanca (umesto fizičke) i u kome će čovek (umesto korone) čoveku postati vuk.

Ipak, profesionalna čast, znanje i poštenje, lični integritet, solidarnost i empatija su, i nadalje, uspešni mehanizmi za prevazilaženje socijalnih i sistemskih teškoća.

Pravosuđe, pre svih, ima moralnu i profesionalnu obavezu da sve nabrojano individualno i kolektivno primeni.

Advokat Nevena First, Beograd, 19. juli 2020.

Ostavite odgovor:

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *