U sporovima radi naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda učinjene preko tzv. “društvenih mreža” Viši sud u Beogradu nije isključivo mesno nadležan za presuđenje.

Iz obrazloženja:

“Tužilac je protiv tužene podneo tužbu radi naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda (osuđena je zbog krivičnog dela uvrede pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu K …. od 22.07.2014. god.). Tužena je na svom internet facebook profilu napisala: ” pozdrav velikom mom smrdljivom kolegi P.M…” Tužilac smatra da je zbog povrede ugleda pretrpeo nematerijalnu štetu po čl.200 ZOO. U ovoj parnici bila je doneta prvostepena presuda 29.03.2016.god. kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev i tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati 100.000,00 dinara. Ta presuda je rešenjem Višeg suda u Požarevcu od 20.06.2016.god. ukinuta zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl.374.st.2tač.4 ZPP (o tužbenom zahtevu je odlučio stvarno nenadležan sud). Posle ukidanja prvostepene presude u ponovnom postupku prvostepeni sud se oglasio stvarno nenadležnim, a to rešenje drugostepeni sud je potvrdio i žalbu tužioca odbio.

Drugostepeni sud smatra da je za presuđenje nadležan Viši sud u Beogradu zato što je tužena na svom internet profilu – fejsbuku na dostupan i nezaštićen način napisala i objavila inkriminisane reči te se u konkretnom slučaju radi o sporu za naknadu štete “u vezi sa objavom informacije”.

Stanoviše Višeg suda u Beogradu koji je izazvao sukob nadležnosti je osnovano.

Po čl.23.st.1tač.7 važećeg Zakona o uređenju sudova, viši sud u prvom stepenu između ostalog sudi u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis, propuštanja objavljivanja informacija i naknade štete u vezi sa objavljivanjem informacije.

Tekst uvredljivog i klevetničkog sadržaja objavljen na društvenoj mreži ne predstavlja informaciju jer društvena mreža nije medij.

Naime, javno informisanje ostvaruje se putem medija čl.1 Zakona o javnom informisanju i medijima (“Službeni glasnik RS” 83/2014, 58/2015 i 12/2016). Iz čl.2 proizilazi da je informacija iznošenje, primanje i razmena informacija ideja i mišljenja putem medija u cilju unapređenja vrednosti demokratskog društva, sprečavanje sukoba i ostvarivanje mira, istinitog, blagovremenog, verodostojnog i potpunog informisanja i omogućavanja slobode razvoja ličnosti.

Tekst tužene ne predstavlja informaciju u smislu izloženog.

No i pod uslovom da predstavlja informaciju nisu se stekli uslovi za primenu pravila o isključivoj mesnoj nadležnosti jer platforme poput internet foruma, društvene mreže i druge platforme koje omogućavaju slobodnu razmenu informacija ideja i mišljenja njenih članova, niti bilo koja druga samostalna elektronska publikacija, poput blogova, prezentacija i sličnih elektronskih prezentacija osim ako nisu registrovane u registru medija u skladu sa Zakonom o informisanju nisu mediji (čl.30 st.2 Zakona).

Dakle, iz izloženog proizilazi da su mediji udruženja i postoje da bi komunicirale sa širom javnošću. To su društvene institucije koje funkcionišu po određenim pravilima – upošljavaju osoblje, imaju organizaciju i sredstva i utvrđeni postupak u prikupljanju informacija, radi stvaranja građe. Oni su ušesnici u političkom, ekonomskom, sociološkom i kulturnom životu i utiču na formiranje javnog mnjenja.

Suprotno, facebook je, kako to proizilazi iz zakona, društvena mreža koja povezuje ljude. S obzirom da se ne smatra medijem, to se zaštita u vezi nanetih uvreda i kleveta (prava ličnosti) ostvaruje po opštim pravilima imovinskog prava (ZOO), a ne posebnom zakonu (Zakon o javnom informisanju i medijima). Citirani zakon kao lex specialis u odnosu na opšta pravila imovinskog prava imao je za cilj prevashodno zaštitu novinara (isključenje prezumcije krivice novinara i pravila o novinarskoj pažnji u cilju poboljšanja njihovog položaja).

Propisivanje stvarne nadležnosti jednog suda (Viši sud u Beogradu za celu teritoriju Srbije) ustanovljeno je u cilju ujednačavanja sudske prakse u medijskom pravu.

S obzirom da tzv. “internet profil” ne predstavlja medij, to se učinjena uvreda u konkretnom slučaju može upodobiti svakodnevnoj međusobnoj neželjenoj komunikaciji između ljudi (izjednačava se sa vređanjem prisutne osobe odnosno iznošenjem ili pronošenjem čega neistinitog u cilju omalovažavanja).

Iz napred iznetih razloga, za presuđenje ove parnice stvarno je nadležan osnovni sud po pravilima o opštoj mesnoj nadležnosti.”

(Sentenca iz rešenja Vrhovnog kasacionog sud R1 627/2016. od 21.12.2016. godine, utvrđena na sednici Građanskog odeljenja 27.6.2017. godine)

Jedan komentar za “Nematerijalna šteta učinjena preko društvenih mreža i mesna nadležnost suda – VKS sentenca”

Ostavite odgovor:

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *