КОМЕНТАР ПРЕДЛОГА ИЗМЕНА И ДОПУНА
„Закона о извршењу и обезбеђењу“
Београд, 19. мај 2019. године
написао: Хрњак Тихомир, адвокат

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ:

1. Ако пођемо од чињенице да „Јавни извршитељ“ није Уставна категорија, онда постојање овог феномена у Правном поретку можемо назвати правним дериватом. Уместо да се овај дериват примењује рестриктивно – Измене и допуне ЗИО проширују ИЗУЗЕТАК према коме Јавни извршитељи преузимају СУДИЈСКУ ФУНКЦИЈУ у правном поретку, чиме нарушавају принцип аутономности судства и његовог уставног положаја. Ради се о арбитрарно-мериторном одлучивању ЈИ у најмање 20 случајева по приговорима или жалбама којима се пребацује надлежност суда у надлежност Јавних извршитеља.

2. Сам Закон о извршењу и обезбеђењу (Сл.гласник РС 106/15, 106/16 и 113717) са предлогом Измена и допуна, представља изузетно ОБИМАН правни пропис написан номотехничком КАЗУИСТИКОМ, што одудара од начела Континенталог права (изузев Немачке, која Јавне извршитеље не познаје јер нису Уставна категорија).
Основни текст Закона са предложеним допунама садржао би око 600 чланова што је невероватно тежак и захтеван посао ПРИМЕНЕ тако обимног прописа. Време би требало да стане годину дана како би се овај пропис учинио конзистентним делом Правног поретка РС (уједначила извршитељска пракса, која би се након тога уклапала у судску праксу), а да не говоримо о Јавном поретку (упознавања јавности и грађана).

_____________________

Велики број одредби Измена и допуна је урађен врло квалитетном правном техником, али само као „накнадни радови“ на поправци и реконструкцији очигледних недостатака и нејасноћа целе „грађевине“ (на пример чл. 6-11., 16., 19. 25., и тд.) и на њима се на овом месту нећемо задржавати, осим поменути побољшања у одредбама Изузимања од извршења (чл. 105. и 116. предлога Измена које се односе на одредбе чл. 218. и 258. ЗИО.)

Одличне су интервенције код увођења нових института СКРАЋЕНОГ ИЗВРШНОГ ПОСТУПКА (члан 128. предлога Измена), ЕЛЕКТРОНСКЕ ЈАВНЕ ПРОДАЈЕ (члан 79-82 предлога Измена) и УНОВЧЕЊА ДРУГИХ ИМОВИНСКИХ ПРАВА (члан 130. предлога Измена).

КОМЕНТАРИ ПОЈЕДИНИХ ОДРЕДБИ

1. Члан 5. предвиђа измену члана 19. ЗИО и дефинише датум ДОНОШЕЊА решења као датум након кога радње располагања предметом извршења (од стране дужника) немају правно дејство.
– Ово је врло проблематична одредба јер ремети основна начела Правног поретка, као што је начело јавности, савесности и начело поверења у јавне евиденције. Ни једна преклузија не може настати без знања субјекта на кога се односи.

2. Чланом 23. предлога Измена прецизиран је члан 48. ЗИО давањем права ПРИГОВОРА у поступку преноса потраживања, што је у ствари усклађивање ове одредбе са чланом 440. Закона о облигационим односима.

3. Одредбама члана 26-28 предлога Измена, измењени су чланови 56., 57. и 58. ЗИО увођењем начела СРАЗМЕРЕ. У истом контексту се налази и члан 68. предлога Измена који (због Катастра) доноси нови члан 151.а ЗИО.
– Ради се о побољшању Закона прецизирањем и „повољнијим“ тумачењем начела сразмерности – целисходношћу и „олакшавајућим околностима“.
Овде се јавља основни проблем. Јавни извршитељ није и не може бити надлежан да одлучује о таквим питањима. Питање правичности и равнотеже спада у ИСКЉУЧИВУ СУДСКУ НАДЛЕЖНОСТ.
Наручито је индикативан члан 28. предлога Измена који предвиђа могућност да Јавни извршитељ ИЗМЕНИ ПРАВОСНАЖНО судско решење променом предмета или средства извршења. Ради се о правном нонсенсу директно супротном члану 40. (могућност да Јавни извршитељ повреди право на неповредивост стана), али и члановима 142-145 Устава РС.

4. Чланом 62. предлога Измена додат је нови члан 138.а ЗИО којим се уводи гротеска такозваног „Добровољног намирења новчаног потраживања“.
– Ради се о дозвољеном правном институту налик мадијацији, међутим у практичном смислу ради се преузимању адвоктских послова и „институционалном усмеравању“ странки у поступку на Јавне извршитеље. Дакле, може то исто и адвокат, али је ефектније ако „застрашивање“ врши Јавни извршитељ.. и за то још добије награду много већу него Опомена по АТ.

5. Чланом 65. предлога Измена, допуњен је члан 144. ЗИО којим је проширено овлашћење Јавног извршитеља на „отклањање препрека“ у спровођењу извршења.
– овде се дакле ради о лицима која су присутна у поступку спровођења извршних радњи и давању ОВЛАШЋЕЊА Јавном извршитељу да захтева од полиције предузимање полицијских мера.
Сматрамо да се ради о одредби супротној Закону о полицији (чл.11). Јавни извршитељ нема и не може имати капацитет издавања НАРЕДБЕ полицајцима као службеним лицима МУП-а, јер ЈИ није у наредбодавној суброгацији Министарства унутрашњих послова.

6. Чланом 71. предлога Измена, члану 155. ЗИО додат је нови став 5. кога ћемо овде цитирати: „Одредбе других закона којима се прописује одступање од правила прописаног чланом 155. став 2. не прозводе правно дество“.
– По нашем мишљењу ради се о правном пропусту, уколико се не ради о лапсусу. Сви Закони су једнаки у правном поретку. Они се могу међусобно дерогирати али то мора бити јасно и прецизно одређено. Формулација „Одредбе других закона…“ је недопустива и подсећа на пропис из 1945. године о Закону којим се све одредбе закона донетих пре 1945. који су супротни …. стављају ван снаге.

7. Чланом 76. предлога Измена допуњен је члан 169. ЗИО проширењем круга лица у конфликту интереса забраном учествовања на лицитационим продајама.
– Ово је логична одредба закона али је у исто време АМНЕСТИЈА за период од 2016. године.

8. Члан 118. предлога Измена уводи допуну новим ставом 3., 4., и 5. чл. 300. ЗИО и тиче се обавезности НАЈАВЕ НАМЕРЕ покретања поступка извршења против државе, односно корисника буџетских средстава обавештењем Министарству финансија.
– Имајући у виду да се ради о суспензивном услову допштености покретања поступка, мишљења смо да се ради о ДИСКРИМИНАТОРНОЈ одредби Закона која неодољиво подсећа на укинуте одредбе члана 193. ЗПП-а из 2011-те, управо из разлога неуставности овакве одредбе, јер буџет је у функцији грађана а не грађани у функцији буџета.

9. Члановима 119., и 140. предлога Измена, додају се чланови 300.а и 300.б и мења члан 393. ЗИО. и прецизније уређују надлежности КОМОРЕ ИЗВРШИТЕЉА у случајевима када су дужници држава и корицници буџета.
– Ради се о ПОДЖАВЉЕЊУ коморског система, тачније ради се о давању Комори извршитеља овлашћења државног органа. И. Комора постаје SUI GENERIS државни орган ван система државне Управе.

10. Члан 131. предлога Измена проширио је одредбу члана 355. ЗИО која се односи на ИСЕЉЕЊЕ из стамбеног простора.
– На овом месту морамо да укажемо да се ради о доброј намери социјалне амортизације дужника. Може се рећи да се ради о друштвеној одговорности, али овим изменама тема је само започета. Решење је остало недоречено, неефективно и неприменљиво.
Пре свега формулација „Орган старатељства“ односи се на лица стављена под старатељство, али се из целине предложене одредбе може закључити да се ова измена односи на СВА лица, а не само на лица о којима се брине Орган старатељства.
Поново се на деликатној сцени појављује Центар за социјални рад. Центар ће бити дакле обавештен да је нека породица исељена из стана и на томе ће се завршити случај.
Да би намера законодавца била искрена и правно разборита, било је неопходно „увезати“ ову добру намеру са Законом о становању и одредбама члана 88-108. о СТАМБЕНОЈ ПОДРШЦИ социјално угроженх лица, наручито обухватањем лица осталих без стана у поступку извршења чланом 89. Закона о становању.

11. Чланом 145. предлога Измена уведен је нови члан 399. ЗИО у контексту приговоа на решење донето по веродостојној исправи.
– Ставом 2. предивиђен је на жалост један неправнички институт, а то је „признање“ повериоца да су дужникови аргументи основани.
Овакво законско решење је непотребно и бесмислено посебно у случају ако је поверилац покренуо поступак преко адвоката. Поверилац се ставља у улогу „промашеног инвеститора“ и ову одредбу у целости треба брисати.

12. Члан 151. предлога Измена члана 455. ЗИО предвиђа недопуштеност усвајања привремених мера којима се забрањује спровођење извршења.
– Мишљења смо да су на овај начин оштећена права трећих лица у судском поступку за утврђење недопуштености извршења (у опозиционој парници) и сам опозициони поступак обесмишљен, а улога суда потчињена одлуци Јавног извршитеља.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

У околности када је Закон и извршењу и обезбеђењу одавно усвојен и постао део правног поретка, Измене и допуне су у неким својим одредбама разложне и основане, али не и у оном делу где се додатно одузима судска надлежност за одлучивање у појединачним правима и обавезама. Зато је системски погрешно преваљивање надлежности на Јавне извршитеље, али и у практичном смислу погрешно јер ће грешке у раду Јавних извршитеља бити бројне и са веома тешким последицама.
Потребно је одустати од неуставних и незаконитих одредби Измена и допуна ЗИО.
Социјална одговорност државе је нејасно предвиђена, јер држава не може своје грађане остављати незаштићене па макар они били дужници.
Постојећи ЗИО је штур без измена других законских одредби, конкретно Закона о становању и Закона о катастру. Да би материја била целовито размотрена и уређена нопходно је доношење Закона о личном стечају.
На крају, огроман корпус закона са око 600 предвиђених чланова, немогућ је за примену без претходне детаљне и свестране јавне расправе.

_________________________________

адвокат
Хрњак Тихомир

Ostavite odgovor:

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *