KOMENTAR PREDLOGA IZMENA I DOPUNA
„Zakona o izvršenju i obezbeđenju“
Beograd, 19. maj 2019. godine
napisao: Hrnjak Tihomir, advokat

UVODNE NAPOMENE:

1. Ako pođemo od činjenice da „Javni izvršitelj“ nije Ustavna kategorija, onda postojanje ovog fenomena u Pravnom poretku možemo nazvati pravnim derivatom. Umesto da se ovaj derivat primenjuje restriktivno – Izmene i dopune ZIO proširuju IZUZETAK prema kome Javni izvršitelji preuzimaju SUDIJSKU FUNKCIJU u pravnom poretku, čime narušavaju princip autonomnosti sudstva i njegovog ustavnog položaja. Radi se o arbitrarno-meritornom odlučivanju JI u najmanje 20 slučajeva po prigovorima ili žalbama kojima se prebacuje nadležnost suda u nadležnost Javnih izvršitelja.

2. Sam Zakon o izvršenju i obezbeđenju (Sl.glasnik RS 106/15, 106/16 i 113717) sa predlogom Izmena i dopuna, predstavlja izuzetno OBIMAN pravni propis napisan nomotehničkom KAZUISTIKOM, što odudara od načela Kontinentalog prava (izuzev Nemačke, koja Javne izvršitelje ne poznaje jer nisu Ustavna kategorija).
Osnovni tekst Zakona sa predloženim dopunama sadržao bi oko 600 članova što je neverovatno težak i zahtevan posao PRIMENE tako obimnog propisa. Vreme bi trebalo da stane godinu dana kako bi se ovaj propis učinio konzistentnim delom Pravnog poretka RS (ujednačila izvršiteljska praksa, koja bi se nakon toga uklapala u sudsku praksu), a da ne govorimo o Javnom poretku (upoznavanja javnosti i građana).

_____________________

Veliki broj odredbi Izmena i dopuna je urađen vrlo kvalitetnom pravnom tehnikom, ali samo kao „naknadni radovi“ na popravci i rekonstrukciji očiglednih nedostataka i nejasnoća cele „građevine“ (na primer čl. 6-11., 16., 19. 25., i td.) i na njima se na ovom mestu nećemo zadržavati, osim pomenuti poboljšanja u odredbama Izuzimanja od izvršenja (čl. 105. i 116. predloga Izmena koje se odnose na odredbe čl. 218. i 258. ZIO.)

Odlične su intervencije kod uvođenja novih instituta SKRAĆENOG IZVRŠNOG POSTUPKA (član 128. predloga Izmena), ELEKTRONSKE JAVNE PRODAJE (član 79-82 predloga Izmena) i UNOVČENJA DRUGIH IMOVINSKIH PRAVA (član 130. predloga Izmena).

KOMENTARI POJEDINIH ODREDBI

1. Član 5. predviđa izmenu člana 19. ZIO i definiše datum DONOŠENJA rešenja kao datum nakon koga radnje raspolaganja predmetom izvršenja (od strane dužnika) nemaju pravno dejstvo.
– Ovo je vrlo problematična odredba jer remeti osnovna načela Pravnog poretka, kao što je načelo javnosti, savesnosti i načelo poverenja u javne evidencije. Ni jedna prekluzija ne može nastati bez znanja subjekta na koga se odnosi.

2. Članom 23. predloga Izmena preciziran je član 48. ZIO davanjem prava PRIGOVORA u postupku prenosa potraživanja, što je u stvari usklađivanje ove odredbe sa članom 440. Zakona o obligacionim odnosima.

3. Odredbama člana 26-28 predloga Izmena, izmenjeni su članovi 56., 57. i 58. ZIO uvođenjem načela SRAZMERE. U istom kontekstu se nalazi i član 68. predloga Izmena koji (zbog Katastra) donosi novi član 151.a ZIO.
– Radi se o poboljšanju Zakona preciziranjem i „povoljnijim“ tumačenjem načela srazmernosti – celishodnošću i „olakšavajućim okolnostima“.
Ovde se javlja osnovni problem. Javni izvršitelj nije i ne može biti nadležan da odlučuje o takvim pitanjima. Pitanje pravičnosti i ravnoteže spada u ISKLJUČIVU SUDSKU NADLEŽNOST.
Naručito je indikativan član 28. predloga Izmena koji predviđa mogućnost da Javni izvršitelj IZMENI PRAVOSNAŽNO sudsko rešenje promenom predmeta ili sredstva izvršenja. Radi se o pravnom nonsensu direktno suprotnom članu 40. (mogućnost da Javni izvršitelj povredi pravo na nepovredivost stana), ali i članovima 142-145 Ustava RS.

4. Članom 62. predloga Izmena dodat je novi član 138.a ZIO kojim se uvodi groteska takozvanog „Dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja“.
– Radi se o dozvoljenom pravnom institutu nalik madijaciji, međutim u praktičnom smislu radi se preuzimanju advoktskih poslova i „institucionalnom usmeravanju“ stranki u postupku na Javne izvršitelje. Dakle, može to isto i advokat, ali je efektnije ako „zastrašivanje“ vrši Javni izvršitelj.. i za to još dobije nagradu mnogo veću nego Opomena po AT.

5. Članom 65. predloga Izmena, dopunjen je član 144. ZIO kojim je prošireno ovlašćenje Javnog izvršitelja na „otklanjanje prepreka“ u sprovođenju izvršenja.
– ovde se dakle radi o licima koja su prisutna u postupku sprovođenja izvršnih radnji i davanju OVLAŠĆENJA Javnom izvršitelju da zahteva od policije preduzimanje policijskih mera.
Smatramo da se radi o odredbi suprotnoj Zakonu o policiji (čl.11). Javni izvršitelj nema i ne može imati kapacitet izdavanja NAREDBE policajcima kao službenim licima MUP-a, jer JI nije u naredbodavnoj subrogaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.

6. Članom 71. predloga Izmena, članu 155. ZIO dodat je novi stav 5. koga ćemo ovde citirati: „Odredbe drugih zakona kojima se propisuje odstupanje od pravila propisanog članom 155. stav 2. ne prozvode pravno destvo“.
– Po našem mišljenju radi se o pravnom propustu, ukoliko se ne radi o lapsusu. Svi Zakoni su jednaki u pravnom poretku. Oni se mogu međusobno derogirati ali to mora biti jasno i precizno određeno. Formulacija „Odredbe drugih zakona…“ je nedopustiva i podseća na propis iz 1945. godine o Zakonu kojim se sve odredbe zakona donetih pre 1945. koji su suprotni …. stavljaju van snage.

7. Članom 76. predloga Izmena dopunjen je član 169. ZIO proširenjem kruga lica u konfliktu interesa zabranom učestvovanja na licitacionim prodajama.
– Ovo je logična odredba zakona ali je u isto vreme AMNESTIJA za period od 2016. godine.

8. Član 118. predloga Izmena uvodi dopunu novim stavom 3., 4., i 5. čl. 300. ZIO i tiče se obaveznosti NAJAVE NAMERE pokretanja postupka izvršenja protiv države, odnosno korisnika budžetskih sredstava obaveštenjem Ministarstvu finansija.
– Imajući u vidu da se radi o suspenzivnom uslovu dopštenosti pokretanja postupka, mišljenja smo da se radi o DISKRIMINATORNOJ odredbi Zakona koja neodoljivo podseća na ukinute odredbe člana 193. ZPP-a iz 2011-te, upravo iz razloga neustavnosti ovakve odredbe, jer budžet je u funkciji građana a ne građani u funkciji budžeta.

9. Članovima 119., i 140. predloga Izmena, dodaju se članovi 300.a i 300.b i menja član 393. ZIO. i preciznije uređuju nadležnosti KOMORE IZVRŠITELJA u slučajevima kada su dužnici država i koricnici budžeta.
– Radi se o PODŽAVLJENJU komorskog sistema, tačnije radi se o davanju Komori izvršitelja ovlašćenja državnog organa. I. Komora postaje SUI GENERIS državni organ van sistema državne Uprave.

10. Član 131. predloga Izmena proširio je odredbu člana 355. ZIO koja se odnosi na ISELJENJE iz stambenog prostora.
– Na ovom mestu moramo da ukažemo da se radi o dobroj nameri socijalne amortizacije dužnika. Može se reći da se radi o društvenoj odgovornosti, ali ovim izmenama tema je samo započeta. Rešenje je ostalo nedorečeno, neefektivno i neprimenljivo.
Pre svega formulacija „Organ starateljstva“ odnosi se na lica stavljena pod starateljstvo, ali se iz celine predložene odredbe može zaključiti da se ova izmena odnosi na SVA lica, a ne samo na lica o kojima se brine Organ starateljstva.
Ponovo se na delikatnoj sceni pojavljuje Centar za socijalni rad. Centar će biti dakle obavešten da je neka porodica iseljena iz stana i na tome će se završiti slučaj.
Da bi namera zakonodavca bila iskrena i pravno razborita, bilo je neophodno „uvezati“ ovu dobru nameru sa Zakonom o stanovanju i odredbama člana 88-108. o STAMBENOJ PODRŠCI socijalno ugroženh lica, naručito obuhvatanjem lica ostalih bez stana u postupku izvršenja članom 89. Zakona o stanovanju.

11. Članom 145. predloga Izmena uveden je novi član 399. ZIO u kontekstu prigovoa na rešenje doneto po verodostojnoj ispravi.
– Stavom 2. prediviđen je na žalost jedan nepravnički institut, a to je „priznanje“ poverioca da su dužnikovi argumenti osnovani.
Ovakvo zakonsko rešenje je nepotrebno i besmisleno posebno u slučaju ako je poverilac pokrenuo postupak preko advokata. Poverilac se stavlja u ulogu „promašenog investitora“ i ovu odredbu u celosti treba brisati.

12. Član 151. predloga Izmena člana 455. ZIO predviđa nedopuštenost usvajanja privremenih mera kojima se zabranjuje sprovođenje izvršenja.
– Mišljenja smo da su na ovaj način oštećena prava trećih lica u sudskom postupku za utvrđenje nedopuštenosti izvršenja (u opozicionoj parnici) i sam opozicioni postupak obesmišljen, a uloga suda potčinjena odluci Javnog izvršitelja.

UMESTO ZAKLJUČKA

U okolnosti kada je Zakon i izvršenju i obezbeđenju odavno usvojen i postao deo pravnog poretka, Izmene i dopune su u nekim svojim odredbama razložne i osnovane, ali ne i u onom delu gde se dodatno oduzima sudska nadležnost za odlučivanje u pojedinačnim pravima i obavezama. Zato je sistemski pogrešno prevaljivanje nadležnosti na Javne izvršitelje, ali i u praktičnom smislu pogrešno jer će greške u radu Javnih izvršitelja biti brojne i sa veoma teškim posledicama.
Potrebno je odustati od neustavnih i nezakonitih odredbi Izmena i dopuna ZIO.
Socijalna odgovornost države je nejasno predviđena, jer država ne može svoje građane ostavljati nezaštićene pa makar oni bili dužnici.
Postojeći ZIO je štur bez izmena drugih zakonskih odredbi, konkretno Zakona o stanovanju i Zakona o katastru. Da bi materija bila celovito razmotrena i uređena nophodno je donošenje Zakona o ličnom stečaju.
Na kraju, ogroman korpus zakona sa oko 600 predviđenih članova, nemoguć je za primenu bez prethodne detaljne i svestrane javne rasprave.

_________________________________

advokat
Hrnjak Tihomir

Ostavite odgovor:

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *